Берлин капитулирао, на потезу Њујорк

БАЊАЛУКА - Њемачки дипломата Кристијан Шмит, којег републички врх од доласка у БиХ не признаје за високог представника, јуче је ставио тачку на спекулације објавом да је донио личну одлуку да оконча своју службу у спровођењу мира, а такав расплет је одмах отворио и питање судбине наметнутих одлука са његовим потписом, односно да ли и ко може да их поништи.

Иако је одређено вријеме по политичким кулоарима одзвањало да је Шмит на излазним вратима из ОХР, а тиме и БиХ, а нарочито када су се појавиле и информације да је остварио услове за пензионисање, њемачки дипломата је све до јуче говорио да он остаје у БиХ.

Међутим, преко ноћи је објављено, а потом и потврђено из ОХР-а, да је лично одлучио да оконча, како је саопштено, мандат високог представника за који, према тврдњама из Републике Српске те Русије и Кине, као сталних чланица Савјета безбједности Уједињених нација (СБ УН), није имао потврду управо на тој адреси у Њујорку, за разлику од претходника на тој функцији.

- О својој одлуци обавијестио је Управни одбор Савјета за имплементацију мира (ПИК) те затражио да започну процес именовања његовог насљедника. Нагласио је да ће наставити обављати дужност током избора насљедника - саопштено је из ОХР-а, уз опаску да му је мандат био заправо други најдужи мандат једног високог представника те да има још доста посла да би "БиХ остварила евроатлантске аспирације".

Осврнули су се и на његове одлуке, наводећи да нису поништене ниједном судском одлуком, те да је период "његовог мандата обиљежио и развој домаћих правосудних институција, при чему су судови одлучно дјеловали у заштити уставног и правног поретка државе".

ЗАОСТАВШТИНА

Шмит је, потписујући се као високи представник од 2021, донио 25 одлука којима је промијенио законодавство у БиХ, а највећи одјек су имале измјене и допуне Кривичног и Изборног закона, те оног о финансирању институција на нивоу БиХ, уз наметање амандмана и на Устав ФБиХ.

Позивајући се на такозвана бонска овлашћења иза којих стоји ПИК допунио је Кривични закон БиХ те кривичним дјелом прогласио непоштовање његових одлука. По тој одредби је, у међувремену, и отворен судски процес против Милорада Додика у својству предсједника Републике Српске који је завршио на начин да је осуђен због непоштовања Шмитових одлука усљед чега му је одузета и функција првог човјека Српске.

Осим тога наметнуо је бројне такозване техничке измјене Изборног закона, којима је омогућено увођење нових технологија у процес, ојачао улогу ЦИК-а, а упамћен је и по наметању амандмана на федерални Устав.

На листи наметнутих одлука је и измјена закона о финансирању институција БиХ којом је из профита Централне банке БиХ узето 112, 5 милиона и дато ЦИК-у за увођење нових технологија док је из дијела прихода од путарина, који припада Српској, узето 120 милиона и преусмјерено за спровођења одлуке у предмету "Вијадукт".

Постојећи закон о привременој забрани располагања државном имовином БиХ је проширио на непокретну имовину која припада држави БиХ на основу Споразума о питањима сукцесије из 2001. те на пољопривредно земљиште, ријеке, шуме и шумско земљиште за које је Уставни суд БиХ утврдио да представљају државну имовину.

Осим тога, поништавао је закључке Народне скупштине, махом оне који су се тицали управо његовог мандата те повратка надлежности са нивоу БиХ, а уз то је обуставио исплате буџетских средстава СНСД-у и Уједињеној Српској.

ПОРУКЕ ИЗ СРПСКЕ

Вијест о повлачењу Шмита, дан пред нову редовну дебату у СБ УН о стању у БиХ, коментарисали су јуче многи званичници Српске, махом из власти, док у ФБиХ није било превише реакција до закључења овог броја "Гласа".

Предсједник Српске Синиша Каран рекао је да ће отићи Шмит, али ће остати Уставни суд, Суд и Тужилаштво БиХ који су и даље пријетња.

Три конститутивна народа неће имати подлогу за сарадњу уколико остану на снази нелегитимне одлуке Шмита којима је, како је навео Каран, срушен уставноправни поредак у БиХ.

- Створили су садашњу невиђену уставноправну и политичку кризу посебно кроз удар на легитимно изабраног предсједника Српске Милорада Додика и покушај поништавања изборне воље грађана Српске. Међутим, у томе нису успјели и данас су Српска и институције стабилни са снажном подршком у Народној скупштини, ефикасном Владом и институцијама - рекао је Каран.

Додао је да је потребно да се затвори ОХР и да се, прије свега, преиспитају све посљедице наметнутих одлука, посебно Шмита.

Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић каже да је Шмит довео БиХ до политичке, економске и демократске смрти, а да је Српска издржала.

- Шмит је правио БиХ онаквом каква није конципирана Дејтоном, потпуно урушавајући домаћи дијалог - навела је Цвијановићева.

Предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић изјавио је да је Шмит уништио међунационалне односе и да жели да напусти БиХ јер је свјестан да је нанио много штете.

Лидер СНСД-а Милорад Додик је навео да је Шмит примао плату од 24.000 евра, као и додатних 14.000 евра за одвојен и живот у нестабилном подручју, док се истовремено лажно представљао.

- Српска, као потписница Анекса десет Дејтона, са осталим потписницима, учествоваће у евентуалном избору оног ко буде дошао након Шмита. Када дамо приједлог, он ће бити потврђен у Савјету безбједности. Тражићемо да се тај мандат ограничи на годину или двије и да се почисти смеће бивших високих представника и тиме да још једна шанса БиХ - навео је Додик.

Оцијенио је да подношење оставке Кристијана Шмита Савјету безбједности нема никаквог смисла, јер га овај савјет никада није ни изабрао.

ПОТЕНЦИЈАЛНИ ИЗЛАЗИ

Посланици СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ јуче су затражили од Уставног суда БиХ да поништи одлуке које наметнуо Шмит, као и ранији високи представник Валентин Инцко, чиме би, како су поручили, биле поништене и све правне посљедице.

С друге стране, Драган Дакић, који је професор међународног права и правни савјетник предсједника Народне скупштине, за "Глас" каже да би најбоље било да одлуке Кристијана Шмит избрише Савјет безбједности УН.

- Он је, по властитом признању, дјеловао у име Берлина. Јако корисно, због правне сигурности, кредибилитета и СБ УН те Дејтонског споразума, би било да одлуке неименованог Шмита, који је неовлашћено диспонирао Главом седам Повеље УН, правно ништавним огласи СБ, односно нагласи да нису донесене у име међународне заједнице ни по мандату СБ УН - тврди Дакић.

Томе се, каже, нада.

- СБ УН би тиме пробио неки фиктивни балон који су Европљани створили око себе и на нивоу ЕУ гдје себе и своје одлуке сматрају хијерархијски јачим од одлука СБ УН што није ни реално - закључио је Дакић.

Редовна полугодишња дебата о БиХ требало би да буде одржана данас у СБ УН чије је сједиште у Њујорку, а пред амбасадорима земаља држава чланица би требало да се нађе и извјештај Шмита, односно његово виђење ситуације у БиХ.

Готово упоредо са потврдом одласка Шмита, који је осми по реду дипломата у фотељи високог представника, појавила се вијест да Емануел Жофре има најбоље шансе да буде сљедећи високи представник у БиХ, уз навођење да је

близак са отправником послова Амбасаде САД у БиХ Џоном Гинкелом, те би Американци могли да га подрже.

ТУЖБА

Милорад Додик је јуче поновио да правници траже начин како процесуирати Кристијана Шмита у Њемачкој, додајући да је Шмит укључен у малверзације по спекулацијама које долазе из Сарајева.

- Гањаћемо га лично, има за шта, опљачкао је међународне донаторе, узео је скоро два милиона евра, бесправно, није именован, па није могао да повлачи те паре. Питај Бога шта је још добио овдје - рекао је Додик, указујући да се доста спекулише о томе да је узео провизију од "Вијадукта" и од технологија "коју хоће да увале за изборе".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.