Бечке шетње: Уморне од сексепила

ПОГРЕШНО је посљедње нападе хистерије Бритни Спирс, који су резултирали неразумним шишањем на нулу и њену слатку главицу претворили у ћелаву ћиверицу, тумачити као жељу за корекцијом, дуго и мукотрпно стицаног, статуса секс симбола. И у случају уникатне Ејми Вајнхаус упитан је замор сопственим сексепилом. Тетурање и немуштост на бини приликом додјеле Брит авордс, те, сад већ опасно анорексичне власнице блиставог ар-ен-би гласа, прије је рецидив неуспјешно лијеченог алкохолног делиријума, а тетоваже - чији мотиви дјелују као остварење влажних морнарских снова - које су прекриле њене кржљаве ручице, више дјелују као ритуал самокажњавања него као уобичајена женска жеља за уљепшавањем. Једине дјевојке којим треба вјеровати да су уморне од свог сексепила, а које тренутно дјелују на свјетској поп сцени - у ствари су њен најузбудљивији дио - јесу дјевојке из бразилске инди-атракције "Си-Ес-Ес" (CSS) - (што је духовита скраћеница португалског превода изјаве Бијонсе Ноулс - уморна од тога што сам секси). Управо те "Си-Ес-Ес", свјеже потписнице симбола америчког независног рока, дискографске куће "Саб поп" из Сијетла, које своју популарност - попут својих британских колега "Aрктик манкис" - дугују прије свега интернету и успјешној фото блог презентацији, потпомогнуте, скоро једнако занимљивом, америчком, претежно женском формацијом "Тили енд д Вол" (Тilly and the Wall), одржале су у бечком "Флексу" врхунски забаван и узбудљив концерт. Прво што пада у очи код "Тили енд д Вол" је неуобичајена мушко-женска постава - која се након сваке пјесме смјењује на свим врстама конвенционалних инструмената - и неортодоксни приступ удараљкама. Три фронт дјевојке - од којих се прве двије константно надопуњују у вокалним дужностима, а трећа је нека врста степ плесачице која на посебно постављеном металном поду својим тапкањем даје основни ритам као, више него успјешан, надомјестак за одсуство класичног комплета бубњева - уз плесне покрете који наликују на гипкост синхронизованог пливања, те имиџ неуротичних чирлидерсица, својој очаравајућој визији фрик-дрим-попа, дају јединствен визуелни печат. По угледу на Пичис - хероину електро-клеш сцене и сигурно најекстравагантнију гошћу једног од претходних "Екзита", на коју се "Си-Ес-Ес" музички обилато наслањају, те с њом дијеле неке текстуалне преокупације (углавном оне које се односе на сексуалне девијације) - бразилске су несташне дјевојчице, иако у класичној рок постави, склоне сценском претјеривању и иронизирању рокерске иконографије, чији визуелни утисак, на срећу, никад није на уштрб слушних задовољстава. Како чујем, "Си-Ес-Ес" су, што је за сваку похвалу, врућа аквизиција предстојећег новосадског фестивала. На базу од денс ритмова, одсвираних панкерском енергичношћу, и поуздане бас вожње, придодане су гитарске ескападе - повремено чак три гитаристкиње - и слатки гласић буцмасте пјевачице Лавфокс - обучене у црни ластекс костим лажне кет вумен - која се у неколико наврата храбро баци у, углавном мушку, публику у првим редовима. Након неколико тренутака појави се из гомиле ношена рукама обожавалаца, попут какве секси старлете, рутинерски се котрљајући према сигурности бине. Разноликости и ускомешаности бројне публике придонијела је и, очито залутала, група бразилских фудбалских навијача, која без обзира на видно непознавање опуса својих сународника, на сваки спомен Сао Паула - иначе матичног мјеста "Си-Ес-Ес" - узвраћала гласним одобравањем и развијањем бразилске заставе. (Специјално за "Глас Српске" из Беча) Aлександар МИТРОВИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.