(Специјално за "Глас Српске" из Беча)
Aлександар МИТРОВИЋ
ДA ЛИ због умјерених грађанских назора којим се одликују, а којим је хуманистички поглед на свијет, по правилу, иманентан или због склоности ка социјалистичким идејама и политичким партијама лијевог усмјерења - које на покрајинским изборима, задњих тридесетак година, редовно, тријумфују и које су, показало се, почесто, недовољно досљедне у спровођењу зацртане социјалне политике - Бечлије су врло активне у исказивању (и јако маштовите у каналисању) своје социјалне свијести. Један од најприсутнијих и, свакако, најшармантнијих медијских експонената такве врсте социјалног ангажмана је популарна бечка новина "Aугустин".
Основан 1995. године по угледу на америчке и британске уличне новине, конципиран као комбинација градске новине забавног садржаја и форума за радикалну критику свих форми социјалне неправде, "Aугустин", својим специфичним системом продаје, дјелује, првенствено, као директна помоћ угроженим и маргинализованим социјалним категоријама (људима искљученим са тржишта радне снаге, бескућницима, азилантима). У медијској констелацији потпуно апартан, истински ангажован, "Aугустин" представља социјалну савјест Беча.
"Aугустин" је дио удружења "Санд унд Зеит", једног од ријетких, које се може похвалити стопостотним самофинансирањем. Социјални радници, новинари, и остатак професионалаца који чине "Aугустин" тим, трошкове покривају приходима од продаје новина, огласа, те кроз приватне донације. Чињеница да од свог оснивања, принципијелно, не примају јавне субвенције - што је, нема сумње, основни предуслов за независно дјеловање - је послужила као идеја за прецизно формулисани и често кориштени слоган:"Aугустин не слуша никога!".
Када је продаја у питању "Aугустин" се одликује одређеним специфичностима. Продаје се директно на улици, а колпортерима - који имају статус овлаштених продаваца, и који се регрутују из редова социјално угрожених - дата је могућност фер зараде. "Aугустин" излази сваких 14 дана, тираж му је око 45 хиљада примјерака, а цијена једног примјерка је 2 евра.
И садржај "Aугустина", без обзира на уређивачку разбарушеност, заиста заслужује пажњу. Редовна рубрика "Страњанзерин" је једини аустријски водич који различита културна дешавања дијели према њиховој цијени. "Њеркстатт" је рубрика која садржи радове писаца који су искључени из званичних литерарних кругова. У "Социетy" рубрици портрети познатих су измијешани с портретима продаваца "Aугустина". "Сперстунде" је платформа о затвореницима у којој се воде дебате о функционисању правосудног система. Прилози о Бечу из визуре странаца, гротескне крижаљке, дневници бескућника, кулинарски додатак са рецептима за најјефтинија јела, помијешани су са озбиљним социо-политичким темама као што су незапосленост, сиромаштво, проблеми у здравству итд.
"Радио Aугустин" који се емитује на слободном бечком каналу "Оранге", те "ТВ Aугустин" на каналу "Окто", такође, су заслужни за комплетирање присутности те необичне медијске субверзије, гдје се - у складу са прокламованим "Aугустинским" начелима - људима с руба друштва даје шанса за активним учешћем у креирању медијског садржаја.
Многобројне иницијативе, разне трибине, литерарне радионице, хор, активна позоришна група "11% К Тхеатер", па чак и мултирасни фудбалски клуб "Црно-Бијели Aугустин" употпуњују слику "Гесамткунстњерка" (тоталног умјетничког дјела) - како "Aугустиновци" свој несвакидашњи пројекат у шали воле назвати.