Бањолучки Клинички центар добио апарат за тестирање к

Донација вриједна 45 хиљада евра... За данашњу сједницу Владе припремљен или приједлог одлуке о формирању републичког завода за трансфузијску медицину, најавио министар Ранко Шкрбић

НAЈСAВРЕМЕНИЈИ апарат за тестирање крви на маркере трансфузијски преносивих болести, који је јуче у Заводу за трансфузију крви бањолучког Клиничког центра пустио у рад министар здравља и социјалне заштите Ранко Шкрбић, прилагођен је свим захтјевима Савјета Европе и Свјетске здравствене организације. Вриједност ове донације је 45 хиљада евра. - Ова донација изузетно је вриједна не само материјално већ и у смислу унапређења система квалитета за трансфузијску медицину - рекао је министар Шкрбић. Он је најавио да су за данашњу сједницу Владе припремили приједлог одлуке о формирању републичког Завода за трансфузијску медицину. - То ће бити први пут на овим просторима да се формира завод који ће имати потпуну аутономност и који ће бити заокружен и самосталан правни субјект. На тај начин ћемо омогућити да планирамо сасвим другачији начин рада, да планирамо оне количине крви и деривата крви који су неопходни за нормално функционисање не само Клиничког центра већ и свих осталих здравствених установа у Српској. Надам се да ће од наредног мјесеца завод функционисати као самостална институција - нагласио је Шкрбић. Начелница Завода за трансфузију др Гордана Гузијан навела је да је овај апарат, чији је произвођач "Биомериеуџ" из Француске, потпуно аутоматизован. Он омогућава извођење четири теста истовремено са 96 узорака, а, између осталог, опремљен је бар код читачем, има могућност архивирања узорака... Aпарат се употребљава за скриниг тестирање крви на маркере трансмисивних болести (хепатитис Б, Ц, ХИВ/сида и сифилис) путем ЕЛИСA тестова. - Ријеч је о најновијем и најсавременијем апарату који ће нам омогућити сигурнији рад и обезбјеђивање основног циља који нам поставља Свјетска здравствена организација, значи обезбиједити сигурну крв за употребу пацијентима - рекла је др Гузијан. Директор Клиничког центра Милан Скробић навео је да се санација породилишта у овој здравственој установи одвија врло успјешно, квалитетно и практично је већ завршена. - Сви боксови породилишта већ су урађени, тако да су ходници и приземља, који са породилиштем чини цјелину, фактички сређени. Потом ће инвеститори санирати трећи и четврти спрат Клинике за гинекологију и акушерство гдје бораве мајке са бебама - рекао је Скробић. Подсјетимо да радове изводи компанија "Интеграл инжењеринг". Наиме, ова компанија укључила се у акцију "Уљепшајмо наша породилишта" и ради комплетну санацију бањолучког породилишта и трећег и четвртог спрата поменуте Клинике. Р. ШКОНДРИЋ НЕМA ДВОЈНОГ РAДA Говорећи о одлуци коју је прошле недјеље донијело Министарство здравља и социјалне заштите о забрани двојног рада, генерални директор Клиничког центра Милан Скробић је рекао да то значи да љекари који раде у јавној здравственој установи не могу да раде и у приватној. - У овом тренутку не знамо тачан број љекара у нашој здравственој установи који су имали двојну праксу, јер нисмо ниједном љекару дали дозволу за тај рад. Значи то је било на одређени начин без претходне контроле. Ми ћемо преко наших клиника врло прецизно доћи до тих података и свима ћемо дати врло прецизну информацију о томе које су им обавезе и правила понашања. У овом тренутку синхронизовано радимо са Министарством здравља и подржавамо све њихове ставове и препоруке које су актуелне - нагласио је Скробић. На питање какве су санкције предвиђене за оне који не буду поштовали одлуку, он је навео да ће се оне накнадно бити размотрене, али да морају бити врло строге, као и да је сада уредбом јасно речено - или приватна или јавна пракса, обоје не може. Када је ријеч о повећању плата у Клиничком центру Скробић је навео да је то процес који је још у току. - У овом тренутку са синдикатима у Клиничком центру усаглашавамо појединачни колективни уговор, како би распоредили раднике по одређеним коефицијентима. С друге стране у координацији са Министарством, Фондом здравственог осигурања и Владом морамо направити одрживи модел да се то може исфинансирати. Вјероватно ћемо имати један прелазни период од неколико мјесеци када нећемо у потпуности моћи реализовати коефицијенте овако како су сада зацртани. Вјерујем да ћемо за неколико мјесеци моћи вредновати рад и достићи планиране коефицијенте - истакао је Милан Скробић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.