Бањалука поручила: Кочничар станује у згради ОХР-а!

БАЊАЛУКА - Кривца за застој на европском путу БиХ не треба тражити у Републици Српској која се залаже за напредак, али уз инсистирање на поштовању дејтонске структуре, већ на адреси ОХР-а.

На то је, између осталог, указано у 33. по реду извјештају који је Република Српска упутила Савјету безбједности Уједињених нација (УН) у којем је једно цијело поглавље посвећено путу ка Европској унији (ЕУ).

Републичка власт, предвођена СНСД-ом, је на нивоу БиХ означена, од стране дојучерашњих партнера, прије свега из бошњачког блока "тројка" у којем су СДП, НиП и НС, као главни кривац за застој на европском путу БиХ.

И док из странке Милорада Додика то демантују, а као доказ прилажу и број закона са ознаком "ЕУ" који су креирани из ресора којима руководе њихови кадрови и указујући на то да, између осталог, документ "План раста" блокирају и кадрови СДА на кантоналном нивоу, то не пије воде у пракси. Наиме, и даље се застој на путу ка ЕУ користи као кључни аргумент за промјену већине у Сарајеву и намјере да се у тој групацији, гдје је и ХДЗ, умјесто СНСД-а нађе опозициона "тројка" - СДС, ПДП и Листа за правду и ред Небојше Вукановића.

У то се прије неколико дана умијешао и Кристијан Шмит којег Српска не признаје за високог представника, јер није именован у складу са правилима управо у Савјету безбједности УН ријечима да ће преговори за улазак у ЕУ почети онда када буде формирана нова коалиција на нивоу БиХ.

Из Владе, с друге стране, поручују да је Српска опредијељена за пут БиХ у ЕУ и да то, како је наглашено у њеном 33. извјештају о стању на домаћем терену, најбоље потврђује чињеница да је Српска једини ниво власти у БиХ који, од 2009, систематично усклађује своје законодавство са правном тековином ЕУ.

Не крију, између осталог, да постоји застој на путу ка ЕУ, а отворено наводе и ко је за то крив.

- ЕУ интеграције су, нажалост, блокиране због постојања међународног намјесника који влада одлукама за које и сама ЕУ признаје да су неспојиве са суверенитетом БиХ, а тиме и кретањем земље ка чланству у ЕУ. У Мишљењу о захтјеву БиХ за чланство ЕУ признаје да даљи рад високог представника са широким аутократским овлашћењима спутава напредак БиХ на путу интеграција. У погледу високог представника у мишљењу пише да је "тако интензиван међународни надзор, у начелу, неспојив са суверенитетом БиХ, па стога и са чланством у ЕУ - наведено је у извјештају Српске.

Напредак ка чланству у ЕУ додатно је блокиран и опструкцијом бошњачких политичких странака у погледу спровођења реформе којом би стране судије у Уставном суду БиХ биле замијењене држављанима БиХ.

- То је реформа која је једна од 14 "кључних приоритета" које је ЕУ поставила за БиХ. Највеће српске и хрватске странке у БиХ снажно се залажу да стране судије буду замијењене држављанима БиХ те су и предложиле закон у том смислу. Међутим бошњачке странке одбијају чак и да тај приједлог узму у разматрање, чиме су стале на пут и пуном суверенитету и напретку БиХ ка чланству у ЕУ - пише у документу.

Појашњено је и како је дошло до блокаде Плана раста.

- Ниво БиХ, оба ентитета и шест од десет кантона ФБиХ су дали сагласност на Реформски програм, али четири кантона под контролом СДА блокирају његову примјену - истакнуто је у документу.

Министар за европске интеграције и међународну сарадњу Српске Златан Клокић за "Глас" истиче да је из извјештаја све јасно као дан и да је јасно шта су препреке на путу БиХ ка чланству у ЕУ.

- Српска је јасно опредијељена за то, али напредак тренутно кочи наметнуто, репресивно присуство Канцеларије високог представника и страних судија у Уставном суду БиХ. И Европска комисија је рекла шта мисли о томе. Чак и бивши високи представници сматрају да ОХР успорава процес интеграција и то смо и навели у извјештају. Не треба заборавити, у свему овоме, понашање странака из ФБиХ које опструишу усвајање Плана раста - рекао је Клокић, који сматра да, када се подвуче црта, није реално очекивати да ће БиХ наредног мјесеца направити значајније искораке.

Сједница Савјета безбједности УН, односно полугодишња дебата о БиХ је заказана за данас у Њујорку у послијеподневним часовима по овдашњем времену.

Задаци

БиХ је закорачила на европски пут прије деценију и по, а највећи искораци су били у децембру 2022, када јој је ЕУ одобрила статус кандидата, мада нико не крије да то није због заслуга од стране домаће власти, већ усљед промјена политика званичног Брисела и сукоба у Украјини.

Други искорак је био лани у марту, када је донесена одлука о отварању приступних преговора са БиХ, али се још чека вијест о конкретном датуму, за шта је, такође, потребно испунити одређене услове. Већина задатака на путу ка ЕУ добро је, наиме, позната домаћим актерима, а списак им је испостављен још прије неколико година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.