Арнаутовић предлаже велике промјене: Обавезно гласање, право гласа са 16 година...

САРАЈЕВО - Члан Централне изборне комисије БиХ Суад Арнаутовић сматра да би у БиХ требало размотрити увођење обавезног гласања, посебних идентификационих картица за бираче и снижавање старосне границе за стицање бирачког права на 16 година. Међу његовим приједлозима су и строжи изборни прагови за коалиције, другачија организација изборног календара и промјена граница изборних јединица.

Арнаутовић је у разговору за Фену нагласио да износи личне ставове, а не званичне приједлоге ЦИК-а БиХ.

- Треба размислити, по мом суду, о увођењу обавезног гласања у Босни и Херцеговини и да сваки бирач има своју ИД картицу, као бирач - рекао је Арнаутовић.

Према његовој оцјени, један од проблема изборног система је Централни бирачки списак, за који сматра да не одражава стварно стање на терену. Тврди да је списак „пренапухан“, посебно због особа које имају важеће личне документе БиХ, али не живе у земљи.

Као могућа рјешења предложио је обавезно гласање или повратак на активну регистрацију бирача, најмање током једног изборног циклуса, уз издавање посебних картица свим регистрованим бирачима.

Гласање са 16 година и избори у априлу

Арнаутовић сматра да би требало размотрити и могућност да млади са навршених 16 година добију активно и пасивно бирачко право, односно право да гласају и да буду бирани.

Као примјере навео је Њемачку и Аустрију, која је 2007. године постала прва чланица Европске уније која је на одређеним изборима увела право гласа од 16 година.

Предложио је и да се локални и општи избори одржавају у истој години, али у различитим терминима. Локални избори, према његовој замисли, били би организовани у априлу, док би општи избори остали у октобру.

Промјене би обухватиле и рад изборних комисија и бирачких одбора. Арнаутовић сматра да би чланови бирачких одбора требало да буду искључиво државни службеници, намјештеници и запослени у јавним установама чије се накнаде исплаћују из буџета. Предложио је и да чланове општинских и градских изборних комисија именује ЦИК БиХ, а да се њихове накнаде исплаћују из буџета те институције.

Већи прагови за коалиције

Међу приједлозима су и измјене начина претварања гласова у мандате. Арнаутовић је предложио да се умјесто формуле Сен-Лаги користи формула Виктора д'Онта, уз различите изборне прагове зависно од тога да ли на изборима учествује једна странка или коалиција.

Према његовом приједлогу, изборни праг за самосталан наступ странке износио би четири или пет одсто, за коалицију двије странке шест одсто, а за коалиције од три или више странака седам одсто.

Таквим рјешењем, сматра Арнаутовић, направила би се јаснија разлика између самосталних политичких субјеката и већих коалиција.

У једној изборној јединици готово двоструко више бирача

Посебно је указао на разлике у броју уписаних бирача у изборним јединицама у Републици Српској које бирају посланике у Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.

Као примјер навео је изборне јединице 1б, 2б и 3б, од којих свака даје по три директна мандата. Према подацима које је изнио, у јединици 1б, која обухвата бањалучку регију, 4. октобра 2026. године била су уписана 570.725 бирача, док је у јединици 3б, која обухвата требињску регију, било уписано 296.496 бирача.

Разлика је 274.229 бирача, иако обје изборне јединице бирају исти број посланика.

Арнаутовић сматра да такве разлике отварају питање једнакости бирачког права и броја гласова потребних за освајање мандата. Због тога је предложио да се посебна пажња посвети границама изборних јединица како би се смањиле могућности политичких манипулација и обезбиједила равноправнија заступљеност бирача.

Закључио је да о свим овим приједлозима треба отворити садржајну расправу међу доносиоцима одлука, уз процјену њихових могућих посљедица по изборни систем и демократски процес у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.