Фото: Агенције
| Илустрација
Малобројни српски народ на територији данашње ФБиХ који је одлучио да остане или да се врати на огњиште након година под туђим кровом из дана у дан море разне бриге, а једна је да ли ће им потомци знати да име и презиме напишу на матерњем језику. Број Срба у ФБиХ је, према евиденцијама званичних институција, а посебно према онима које воде удружења и организације које су се завјетовале да ће штитити њихова права, из године у годину све мањи.
Велики број оних који су током ратног вихора побјегли да спасе живот, данас са потомцима живе на разним меридијанима. Тек мали дио њих се вратио, а још мањи основао породицу на очевини и дједовини.
Изван општина са српском већином, често се упозорава на дискриминацију, а ситуација се разликује од кантона до кантона. Заједничко за све њих је, ако се подвуче црта, то да, чак и тамо гдје је Србима призната конститутивност, она није отишла даље од папира.
То се даље пресликава и на слику образовања на којој су српски језик и писмо изблиједјели готово до непрепознатљивости.
У појединима ресорна, на примјер, траже одређени број ученика по разреду или школи да би се формирало одјељење или ангажовао професор српског језика, а тамо гдје има ученика, недостаје уџбеника и кадра који би предавао српски језик и слично.
Због тога највећи број дјеце српске националности у ФБиХ, посебно изван Кантона десет, похађа наставу на "босанском" или хрватском језику. Једна од тих адреса је и Посавски кантон.
Српски народ у Посавском кантону, својеврсном џепу издвојеном од остатка Федерације, је тек прије пет година признат као конститутивни. Међутим, и данас је то, према ријечима оних који тамо живе, само декларативно.
- Све то лијепо пише на папиру, али на терену се ништа не спроводи. Прича се о томе да ниједан наставник ни професор српског језика не постоји ни у овдашњим основним ни средњим школама. Наша дјеца немају могућност изучавања српског језика или националне групе предмета - поручио је то за "Глас" предсједник Српског грађанског удружења "Посавина" Дамир Иветић.
Кантонална власт је, наиме, половином 2021. спровела одлуку Уставног суда ФБиХ којом је наложена измјена Устава у том дијелу Федерације.
Међу 21 усвојеним амандманом нашао се и онај који гарантује српској дјеци похађање и изучавање матерњег језика и ћириличког писма те амандмани у вези са бројем запослених Срба у институцијама којима је оснивач Влада у Посавском кантону.
Те измјене Устава су тада оцијене као гарант опстанка Срба на том подручју.
- У Оџаку конкретно има око 40 дјеце српске националности у основним и средњим школама који немају могућност да изучавају свој матерњи језик. Само у уџбенику у другом или трећем језику се помиње српски језик и то у периоду док се учи азбука, а након тога нестаје. Истина је да се дјеца упознају тако са српским писмом, али је законска обавеза да, она која се опредијеле, треба да имају могућност да даље изучавају српски језик и ћирилицу. Овако их код нас овдје само на крају школске године питају који језик желе да им се упише да су учили. Знам ученика коме је уписан српски, а када је отишао на студије у Бањалуку, није знао ништа о ћириличком писму - каже Иветић.
Српски језик и ћириличко писмо су ђацима у Посавском кантону, с друге стране, приближавани путем ваннаставних активности, односно едукација које је финансирала Влада Републике Србије.
- Тада смо ангажовали образовни кадар из Републике Српске, који је мјесец дана долазио у мјесну заједницу Нови Град и учио дјецу основама језика и писма. Надам се да ћемо поново моћи да то организујемо - навео је он и додао да је велики хендикеп то што је и пет година касније доста мање Срба и на овом подручју у ФБиХ.
- Биологија чини своје, а повратак је прилично завршена прича. Чињеница је да српски народ полако нестаје. Свака даља прогноза је неизвјесна - поручио је на крају Иветић, који стоји и иза пројекта под називом "Српска кућа", у којој ће српски језик и ћирилица имати своје мјесто.
Својеврсна "Српска кућа", као пројекат иза којег су стале Српска и Србија, требало би ускоро да буде отворена у Посавском кантону с циљем да постане трајна адреса на којој ће бити чуван идентитет једног народа те прва помоћ у рјешавању проблема и недоумица повратника.
Канцеларија "Српске куће" биће на територији мјесне заједнице Нови Град, на територији општине Оџак. Ради се о простору величине око 80 квадрата, а план је да, између осталог, буде на услузи свима да би им помогли да, на примјер, дођу до дијела докумената, држављанстава, стипендија, бесплатног студирања и читавог низа других програма које спроводи Влада Србије, који се тичу Срба у региону.
Дамир Иветић је једном приликом појаснио да ће дио објекта бити један вид архива, односно библиотека, у којем ће се налазити грађа важна за српски народ. Друга просторија ће бити мјесто у којем ће повратници моћи добити одговоре на многа питања, али и моћи да у догледно вријеме обиљежавају важне историјске датуме за српски народ.
Посљедњи попис становништва у БиХ, из 2013. године, показао је да у ФБиХ има тек нешто више од 56.000 Срба, што је око 2,55 одсто становништва тог ентитета. Дакле, чак и испод, како се каже, статистичке грешке, а ако би нови попис био данас, према упозорењима из организација која се баве заштитом права Срба, потврдиле би се спекулације и процјене да их је и мање од 40.000.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.