Антић: Сребреница као средство за политичку дискредитацију српског народа

Поводом годишњице од уласка Војске Републике Српске у Сребреницу, историчар проф. др Дејан Антић оцијенио је да се о догађајима у Сребреници 1995. године мора говорити на основу чињеница, а не, како је навео, на основу политички конструисаних наратива.

Он је поручио да сваки злочин заслужује осуду, али да је неопходно да се чује и, како је истакао, „једна велика истина”.

- Поводом годишњице ослобођења Сребренице и непрестаних оптужби против Срба и Војске Републике Српске, треба рећи једну велику истину. Не постоји удружење мајки Кравице, Скелана или Братунца, јер су Орић и његови припадници 28. дивизије на подручју Бирча и Средњег Подриња три године, у континуитету, убијали све српско што су затекли: од деце у колевци до стараца. Са друге стране, постоји удружење мајки Сребренице. То је још једна чињеница која доводи у питање тврдњу да је у Сребреници извршен геноцид, јер да је заиста извршен геноцид, односно да је постојала било каква геноцидна намера, данас не би било мајки бораца који су ратовали у саставу Орићевих јединица - навео је Антић за Политику.

Говорећи о страдањима током рата у БиХ, Антић је истакао да сваки злочин мора бити осуђен, без обзира на националност жртава.

- Нема сумње да сваки злочин, без обзира на то да ли је почињен над Србима или над муслиманима, заслужује најоштрију осуду. Али исто тако треба рећи и истину да је највећи број војно способних и наоружаних муслимана из Сребренице страдао у јулу 1995. године у ватреном окршају са оружаним снагама Републике Српске, приликом пробоја ка Тузли - рекао је он.

Антић је оцијенио и да је наратив о Сребреници, како тврди, имао шире политичке посљедице по српски народ.

- Наратив о геноциду у Сребреници конструисан је са циљем да се читав српски народ, народ над којим је доказан геноцид у 20. веку, сада трајно сатанизује, прогласи колективно одговорним и жигоше као геноцидан народ. На темељима такве сатанизације настојало се, и настоји се, да се Срби политички ослабе, економски потисну, дипломатски изолују и национално и биолошки угрозе. Наметање таквог наратива постало је средство за дугорочну дискредитацију српског народа и слабљење његове државне и националне позиције у Србији, Републици Српској и Црној Гори - закључио је проф. др Дејан Антић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.