АНАЛИЗА: Да ли ће и САД ући у директни војни обрачун са Ираном

ТЕЛ АВИВ - Заједнички крајњи циљ САД и Израела је да направе што гору и тежу ситуацију унутар Ирана, да би евентуално са власти срушили врховног вођу ајатолаха Али Хамнеија и поставили неког новог умјеренијег или евентуално прозападно оријентисаног.

Каже ово за "Глас Српске" генерал-мајор у пензији и бивши начелник Управе за стратегијско планирање Војске Србије Божидар Форца коментаришући никад запаљивију ситуацију на Блиском истоку, а поготово због могућности да се и Америка директно војно укључи у овај рат.

Према мишљењу Форце, један такав сценарио је ипак мало вјероватан, јер никако не треба заборавити на улогу Русије и Кине у овом региону, двије државе које ће све урадити да до опште катаклизме не дође. Наводи и да поред свих трзавица између Ирана и САД, Вашингтону у овом тренутку отворени рат никако не одговара те да распоређивање америчких носача авиона и великог броја стратешких бомбардера у том узаврелом региону треба посматрати као један од алата за застрашивање Техерана.

Указује и на то да икако вјерује да до овог рата неће доћи, односно отвореног сукоба између САД и Ирана, увијек постоји један мали проценат вјероватноће за тако нешто, због изузетне непредвидљивости новог америчког предсједника Доналда Трампа.

- Мислим да је ово што је Израел до сада урадио Ирану, бомбардујући и уништавајући све стратешке тачке, довољна опомена Техерану, али и велики ударац. Сматрам да ће се радити на некој обојеној револуцији унутар Ирана, која би срушила Хамнеија. Такође, ту су и Русија и Кина, две земље које имају стратешко партнерство са Ираном. Пекинг је у ову земљу уложио око 400 милијарди долара и не верујем да ће дозволити да им то буде доведено у питање. Они су и највећи увозници нафте из Ирана. Значи, много је тих условно речено споредних ствари које утичу на то како би се могао развијати овај рат. Када се све сумира, ради се о једној класичној борби за овај регион. Трамп покушава повратити позицију САД у овом региону коју су оне имале у време Мохамеда Пахлавија, а Израел им добро дође за тако нешто, да обави тај прљави посао - каже Форца.

На питање колико информација коју је изнио шеф Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси, да нису пронађени докази да Иран улаже напоре да произведе нуклеарно оружје, евентуално може допринијети смиривању ситуације, Форца одговара да неће, јер су приче о нуклеарним постројењима само изговор, односно добар алиби за напад.

- Ради се о класичној деоби простора између великих сила. Сведоци смо да се свет кластерски уређује и геополитички преуређује, а овакви и слични ратови само су алатка за тако нешто. Део ове нове прекомпозиције снага у свету је и рушење постојећег иранског режима, који је на Блиском истоку остао једини трн у оку западног света. Мислим да након свега Хамнеи сигурно неће остати на власти. А ко ће доћи на његово место? На то питање је тешко одговорити. Мислим да то неће бити Реза Пахлави, прогнани престолонаследник Ирана и најстарији син последњег шаха Мохамеда Резе Пахлавија, који је свргнут током Исламске револуције. Иако га западни медији фаворизују, док он са Флориде поручује да треба срушити Хамнеија, мислим да није реално да он дође на чело Ирана и врати ову државу у западне воде - сматра Форца.

Слично мишљење има и стручњак за безбједност и геополитику, пуковник у пензији Сретен Егерић, наводећи да се иза свега крије идеја потпуног разарања Ирана, разбијања и демонтирања ове државе. Сматра да се ради о далеко већем и ширем плану, у ком је Иран само једна од карика.

- Глобалисти, који и даље вуку готово све конце у западном свету, желе одсећи Русију од Кине и Индијског океана. Мислим да није нимало нереално да дође и до оружаног сукоба и на северу Европе, а који би био покренут ударом на Каљинградску област. У том случају на једној страни имали бисмо и Русију, а на другој скандинавске и балтичке државе, али и једну врсту европске армије Наполеоновог типа. Нажалост, и даље постоје опасне тежње да се Русија покори, баци на колена и раскомада, након чега би Кина била нова мета. Увек се сетим операције "Глајвис" из 1939. Ако погледамо шта се данас дешава, Иран је увучен у овај сукоб прво медијски, а онда и војно. Сличан сценарио као и са Русијом. Класични шаблон из СФРЈ - наводи Егерић.

Ситуација у вези са Израелом и Ираном иначе је додатно подгријана након информација да су САД пребациле велики број својих борбених авиона на Блиски Исток, њих око 150.

Планирано је и премјештање стратешког носача авиона "УСС Нимиц", али некако највише пажње привукло је помињање стратешког бомбардера Б-52, који је способан да носи нуклеарне и конвенционалне пројектиле. Ови авиони могли би бити пресудни за ударе на иранска постројења дубоко у земљи. На све ово одговорили су из Ирана користећи у једном од својих посљедњих напада напредну балистичку ракету "саџил".

У питању је такозвана двостепена ракета, домета до 2.500 километара и брзине до 13 маха. Ради се о једној од најмоћнијих иранских ракета средњег домета са способношћу да понесе бојеву главу до 1.500 килограма. Из Москве је први пут јавно и оштро поручено Вашингтону да се не мијеша у овај сукоб те да би требало натјерати сукобљене стране да сједну за преговарачки сто.

Иранска стратегија

Иран је годинама усавршавао концепт "мреже ватре" - испаљивања великог броја пројектила различитих типова, из различитих праваца и на различите циљеве. Управо у томе лежи највећа слабост "Гвоздене куполе", јер она није дизајнирана да истовремено одговори на стотине пријетњи. У априлу 2024. године, током првог директног иранског удара на Израел, лансирано је више од 300 пројектила, укључујући балистичке ракете, крстареће ракете и дронове. Упркос подршци америчке ПВО и регионалних партнера, више пројектила је успјело да пробије одбрану и погоди војне објекте. Са повећањем броја напада и пријетњи систем постаје не само мање ефикасан, већ и финансијски неодржив на дуже стазе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.