Фото: Aмор Машовић тражио мртве Србе за размјену
ДОБОЈ - Предсједник Комисије за тражење и размјену несталих и заробљених лица Aмор Машовић често је долазио у логор "Виктор Бубањ" и узимао бројно стање логораша. Коме је подносио извјештај не знам.
Рекао је то "Гласу Српске" ратни судија поротник у Окружном војном суду у Сарајеву Марко Микеревић, који је прије неколико година тужиоцима који воде истрагу о злочинима у касарни "Виктор Бубањ" у Сарајеву дао свој исказ.
- Једном приликом стражари су питали Машовића треба ли му Срба. Он је одговорио да су му потребни, али мртви Срби. Нисам видио да је неко тамо убијен и да му је предат са онима који су страдали у минираном шљивику у кругу логора. У разговору са повјерљивим људима сазнао сам да је убијање логораша ради размјене мртвих вршено у опљачканој клаоници убијеног месара Јоце Нешковића у улици Благоја Паровића - свједочи Микеревић.
Каже да нико од судија Окружног војног суда у Сарајеву, који је у вријеме рата радио у касарни "Виктор Бубањ" не може свијетла образа да изађе пред суд јавности када је ријеч о суђењу заробљеним Србима.
Микеревић помиње процес Сретку Дамјановићу, који је осуђен на смртну казну због наводног убиства браће Блекић и процес Браниславу Ераку, коме је одмјерена иста казна због наводног силовања муслиманки у објекту "Код Соње" у Вогошћи.
- Током 1992. године Aлија Изетбеговић често је путем медија позивао Србе да се врате у Сарајево и да им он гарантује слободу. Тако су се из Вогошће за Сарајево "фићом" упутили Бранислав Ерак и Сретко Дамјановић. Чим су стигли, одмах су ухапшени, оптужени и осуђени на најстроже казне. Смртну казну за Дамјановића потврдио је чак и Виши суд у Сарајеву - присјећа се Микеревић.
Микеревић је као судија поротник тражио да се казне не изврше до завршетка рата, па је услиједило обнављање судског поступка и претварање смртне казне у 20 година затвора.
- Даља судбина Дамјановића и Ерака није ми позната, али знам да су се послије рата браћа Блекићи појавили живи и здрави. За вријеме рата нису били у Вогошћи, већ су по избијању ратних сукоба отишли у Србију. Послије потписивања Дејтонског споразума вратили су се у Вогошћу - истиче Микеревић.
Суђења су, према његовим ријечима, била праве лакрдије, јер се Србима судило по једном, а муслиманима и Хрватима по другом закону.
- Србима је пресуђивано по у рату установљеном закону у којем су биле и смртне казне, а муслиманима и Хрватима по законима СФРЈ, гдје је највећа казна била двадесетогодишњи затвор - прича Микеревић.
Микеревић додаје да је интересантно подсјетити да је у судски режирани "случај Ерак" увучен и командант мировних снага у у БиХ генерал Луис Мекензи.
- Под присилом на суду Ерак је морао да изјави да је "Код Соње" долазио и Мекензи и да је и он наводно силовао муслиманке. Послије тога муслиманске власти у Сарајеву у УН и у Хагу подигле су оптужницу против Мекензија. УН су одбациле оптужбе као неосноване, али је касније под притиском, Мекензи ипак смијењен - каже Микеревић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.