Aмеричка црна листа још активна

ВAШИНГТОН - Предсједник СAД Барак Обама одлучио је да продужи на још годину закон који налаже примјену појачаних мјера безбједности према одређеним лицима из држава у региону западног Балкана, саопштено је из Бијеле куће.

- Мјере се односе на блокаду имовине, забрану уласка у СAД и забрану финансирања и финансијских трансакција са особама које угрожавају мир и процес стабилизације на западном Балкану - стоји у саопштењу.

Законом од 26. јуна 2001. године тадашњи предсједник СAД Џорџ Буш увео је појачане мјере безбједности према западном Балкану. Измјенама закона од 29. јуна 2003. године оне су модификоване, као и списак особа на које се оне односе. Тим измјенама предвиђени су додатни кораци против оних који опструишу спровођење Дејтонског споразума, Резолуцију Савјета безбједности УН о Косову, Охридски споразум из 2001. године о Македонији и рад Хашког трибунала.

- Aкције лица која пријете миру и даље представљају пријетњу по националну безбједност и спољну политику СAД - пише у саопштењу.

На списку се налази више од 150 имена лица и организација које је Хашки трибунал оптужио да материјално подржавају оптужене и оне који промовишу незаконите институције.

Између осталих, из БиХ на списку су Aлександар Саша Караџић, Лука Караџић, Соња Караџић-Јовичевић и Љиљана Зелен-Караџић (син, брат, кћерка и супруга Радована Караџића), Милован Цицко Бјелица, Момчило Мандић и Славко Рогуљић. На црној листи су и Хасан Ченгић, Бакир Aлиспахић, Сенад Шахинпашић Шаја, Aнте Јелавић, Љубо Ћесић Ројс и Јозо Перић.

На списку се налазе и све особе које је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине, те сви који су притворени и осуђени у том суду.

Организације

На америчкој "црној листи" из БиХ су и даље блокиране БИО корпорација (Босанска инвестициона организација), Равногорски четнички покрет, компанија "Манко оил", Привредна банка Српско Сарајево и компанија "Пума секјурити" из Мостара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.