Aлександар Боцан-Харченко: За Српску најважније да очува свој статус

- Најважније за РС је да се очува њен статус. Већ неколико година чујемо позиве одавде из Сарајева да се елиминише и отклони статус РС. Стога одговор који је очекиван из РС је тај да жели да сачува свој статус и овлашћења која јој је дао изворни Дејтон.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" амбасадор Руске Федерације у БиХ Aлександар Боцан-Харченко.

Истакао је да је OHR више сметња, него кључ рјешења у БиХ, али да се стално траже нови изговори за његов останак.

* ГЛAС: Господине Харченко, како бисте оцијенили ситуацију у БиХ?

БОЦAН-ХAРЧЕНКО: Оно што је најбитније и што се са сигурношћу може рећи, ситуација у БиХ је доста стабилна и Русија сматра да овдје ни одавде не произилази нека пријетња за међународни мир и безбједност. То је најважније. Међутим, не може се рећи да је баш све у најбољем реду у смислу политичке ситуације, јер има више тензија. Наравно, оне се нарочито испољавају уочи избора и у току предизборне кампање, али то је тако свуда у свијету. Међутим, тензије и противрјечности до којих је дошло у посљедњој години могу се лоцирати на адресе страна у БиХ које тешко успостављају дијалог, али један добар дио одговорности сноси и међународна заједница.

* ГЛAС: Због чега?

БОЦAН-ХAРЧЕНКО: Она је одговорна, јер је одуговлачила и одуговлачи затварање OHR-а и промјену приступа рјешавању питања у БиХ и начину дјеловања у овој земљи и око ње. Чињеница је да нема пријетње међународном миру и нема пријетње миру унутар саме БиХ, што је главна претпоставка за промјену начина дјеловања међународне заједнице у БиХ и затварање OHR-а. OHR сада дјелује више као сметња, него као кључ за рјешавање кључних питања у БиХ. Због тога се Русија одлучно залаже, без икаквих промјена у свом ставу, за затварање OHR-а. Нажалост, Русија је као једна од чланица PIC-а усамљена и није у стању самостално да ријеши ово питање. Међутим, Русија као један од најоданијих чланова PIC-а одлучна је у ставу за затварање OHR-а и његову транзицију у канцеларију специјалног представника ЕУ. Најбитнија ствар у оквиру транзиције је потпуна забрана и отклањање "бонских овлашћења". Ми сматрамо да нема кршења Дејтонског споразума у БиХ и не очекујемо да ће доћи до кршења изворних принципа Дејтона, због чега нема ни основа за коришћење "бонских овлашћења". Када је о "бонским овлашћењима" ријеч, Русија свакако неће подржати такве врсте рјешење, боље рећи нерјешења било којег питања у БиХ.

* ГЛAС: Из којих разлога остале чланице PIC-а не желе да се OHR затвори?

БОЦAН-ХAРЧЕНКО: У већој мјери када је ријеч о укидању OHR-а Русија је усамљена у PIC-у, иако је најоданија чланица. Русија се у свом ставу ослања на изворне одлуке PIC-а, а друге чланице су у већој мјери одустале од тих изворних одлука. Разлога је више и ова прича траје неколико година. Већ више година као разлог наводи се Косово и страх да би проглашењем независности Косова могло доћи до посљедица у БиХ. Међутим, ако постоји страх од таквих посљедица мора се усвојити правно и праведно рјешење за Косово. Дакле, наши партнери у PIC-у су одлуку о затварању OHR-а одуговлачили због Косова, послије због тензија у БиХ. Веома често се позивају на став Републике Српске, импутирајући јој како жели да уништи БиХ и добије самосталност, али за такве тврдње међународна заједница нема утемељење. Нема утемељења у ставу међународне заједнице да је РС крива за одуговлачење затварања OHR-а. Aко неко жели да учини нешто, па и да затвори OHR, онда тражи начин да то уради, ако не жели - увијек нађе изговор. Сада је напросто ситуација да нема жеље да се OHR затвори. Објашњење које се наводи као разлог за незатварање OHR није битно. Оно што је најбитније је чињеница да нема жеље да се то учини.

* ГЛAС: Често се РС оптужује како жели да се одвоји од БиХ, а са друге стране се из Сарајева отворено тражи укидање РС. Какав је Ваш коментар?

БОЦAН-ХAРЧЕНКО: Што се тиче "пријетње" РС, ми у томе не видимо кршење изворних принципа Дејтона. То што РС жели је очување и учвршћење статуса РС. РС није експлозив који би уништио БиХ као државу. Најважније за РС је да се очува њен статус. Већ неколико година чујемо позиве одавде из Сарајева да се елиминише и отклони статус РС. Стога одговор који је очекиван из РС је тај да жели да сачува свој статус и овлашћења која јој је изворни Дејтон дао. Међународна заједница је увијек вршила велике притиске на РС без уравнотеженог става када је ријеч о реакцијама на захтјеве како се треба укинути. РС је увијек крива и под притиском. Под притиском је у свему укључујући и уставну реформу.

* ГЛAС: Како гледате на питање уставне реформе?

БОЦAН-ХAРЧЕНКО: Када је ријеч о уставној реформи, руководство РС је било спремно и отворено за дијалог и доказали су то не само на ријечима. Никада нису били против дијалога и никада нису напустили дијалог. Што се тиче ставова који нису прихватљиви за РС, разумљиво је да кажу да им нису прихватљиви и дали су образложење за то. Разумљиво је што не прихватају захтјеве који су изван Дејтона, јер такви захтјеви нису ни праведни ни правилни. Aко РС има правни темељ да не прихвата захтјеве када је о уставној реформи ријеч који нису правни, што да то не учини? Aко се тражи повећана централизација БиХ и повећање овлашћења БиХ са умањењем овлашћења која је Републици Српској дао Дејтон као ентитету у оквиру БиХ, због чега би она пристала на то. РС само жели да очува и консолидују статус који јој је Дејтон дао. То је потпуно у склопу Дејтонског мировног споразума. Ми се слажемо да се изворни Дејтонски мировни споразум мора поштовати уколико желимо да радимо у оквиру међународног права. Мора се поштовати принцип, а не некакав дух Дејтона како се често може чути. Дух Дејтона свако може тумачити на свој начин и како жели. Принципи Дејтона су транспарентни, јасни и веома тешко је мијењати принципе. Стога Русија подржава став да се подржавају принципи изворног Дејтона, а не узалудне приче о неком духу Дејтона. Када се пласира прича о духу Дејтона, онда је то само параван за неке једностране промјене.

* ГЛAС: Русија је имала посебан и издвојен став када је ријеч о Закону о државној имовини који је донесен у Народној скупштини РС?!

БОЦAН-ХAРЧЕНКО: На самој сједници амбасадора PIC-а и послије сједнице Русија је издвојила своје мишљење. Ми разумијемо због чега је РС донијела Закон о државној имовини. И као грађанин, а не само као амбасадор сматрам да је доношење овог закона унутрашња ствар РС и потпуно разумијемо разлоге због којих је РС донијела овакву одлуку. Жао ми је што о томе нема консензуса у цијелој БиХ. Наравно да би било боље да је дошло до неке заједничке одлуке и рјешења. Напросто, руководство РС није имало неки други излаз из ситуације, јер је дијалог о доношењу закона на државном нивоу био уништен. Наставак плодног дијалога је био спријечен. Иако Комисија за државну имовину постоји, нисам видио неки значајнији напредак који је постигла. Руководство РС и предсједник Владе РС био је спреман за компромис и у оквиру "Прудског процеса" и послије њега одлучан да се договор и компромис постигне, али није имао саговорнике на другој страни. Имам осјећај да се није довољно жељело да се дође до одлуке, јер уколико би се одлука и договор постигли, онда би нестао и посљедњи услов за затварање OHR-а. Овако, остао је изговор због кога се OHR не затвара. Могуће је да оваква ситуација потраје још годинама.

* ГЛAС: Постоје практични разлози који траже да се то питање ријеши?

БОЦAН-ХAРЧЕНКО: Тачно, постоје економски и социјални разлози који траже да се питање имовине ријеши. Свака општина има потребе да користи ову имовину у економске и социјалне сврхе. Због тога Влада РС, која је одговорна за област економије и привреду и социјално стање, морала је да направи нешто с тим, јер је видјела да нема заједничког рјешења. Свака нормална влада усвојила би нешто овакво да би се та имовина користила и да од ње има користи народ. Одлука високог представника од 2005. је само штетна по привреду и социјални живот. Током расправе око усвајања Закона о државној имовини чуле су се оцјене да је нарушен принцип договарања. Ја се питам да ли је важније очување неког принципа који не даје могућност договора и дијалога или очување имовине? Важније је да се очува имовина и развија привреда у корист државе и ентитета и свих народа, него да се очува принцип који не даје резултат, а имовина пропадне и онда од ње нико нема користи. Већ пет година та имовина пропада, јер је нико не користи, а за неко њено нужно одржавање и чување издваја се новац и од тога нико нема користи.

* ГЛAС: У чему је проблем ако усвајањем овог закона није прекршен Дејтон?

БОЦAН-ХAРЧЕНКО: Најважнија ствар у цијелој тој причи је да нема никаквог кршења Дејтона и Дејтон се овим не крши ниједан милиметар. То што је изгласано у РС је потпуно у складу са Дејтоном и никакво коришћење "бонских овлашћења" о овом питању није утемељено. И овај закон, иако је изгласан, оставља могућност компромиса, јер садржи приједлог за тај компромис. За међународну заједницу и високог представника било би најбоље да искористи ову шансу за компромис и да послије избора почне дијалог са уравнотеженим ставом како би се тај компромис реализовао.

* ГЛAС: Неки званичници међународне заједнице тврде да би се у БиХ што прије требало ући у уставне промјене?

БОЦAН-ХAРЧЕНКО: Мада је то питање више за амбасадоре који представљају земље ЕУ, према нашем мишљењу, за БиХ је најважније да има унутрашњу стабилност, политичку и економску, добре кораке развоја и политичку слогу. Дејтон је компромис који омогућава стабилност и развој. Дејтон је од БиХ направио децентрализовану државу и поруке које се шаљу да БиХ треба да буде централизована нису свуда прихваћене. Такве поруке више одговарају једној страни у БиХ и не одговарају другима, па стога не представљају темељ за компромис. Aко ЕУ тражи централизацију, онда се губи оно најважније - политичка стабилност и будућност. Таквим захтјевима се појављује ризик - дестабилизација. Сматрам да је битније видјети суштину и уколико ЕУ жели да БиХ дође у Европу, онда би цијела међународна заједница, укључујући и ЕУ, морала да размишља о томе да БиХ буде стабилна земља. И сама ЕУ поред заједничких принципа у себе укључује земље са различитим специфичностима.

* ГЛAС: Чини ли Вам се да се међународна заједница некада превише мијеша у унутрашње ствари у БиХ?

БОЦAН-ХAРЧЕНКО: Ставом да је у БиХ неопходно затворити OHR донекле сам одговорио на то питање. Сада није ни вријеме ни потреба да се међународна заједница превише мијеша у унутрашње ствари у БиХ и два ентитета. Мијешањем у тај посао међународна заједница спречава дијалог. Када би то мијешање изостало, снаге унутар БиХ имале би добар подстицај за договор и компромис. Јасно је да у БиХ неки увијек рачунају на помоћ међународне заједнице и траже да она ријеши нека питања на свој начин. То мијешање и рјешавање питања на такав начин није дугорочно.

* ГЛAС: Када би, по Вашој оцјени, OHR требало да се угаси и БиХ добије специјалног представника ЕУ?

БОЦAН-ХAРЧЕНКО: Тешко је сада рећи када ће се то десити, јер не постоји одлучност чланова Управног одбора PIC-а да се то учини. Што се Русије као гаранта Дејтонског споразума тиче, ми ћемо истрајно радити на томе, јер је то став Русије и руског предсједника према БиХ. Истрајно ћемо радити на томе, јер је то, прије свега, у интересу БиХ, како РС, тако и Федерације БиХ и у интересу народа који живе у БиХ.

* ГЛAС: Када би, по Вашем мишљењу, БиХ могла да добије безвизни режим?

БОЦAН-ХAРЧЕНКО: Пошто је речено да је ријеч о испуњавању техничких критеријума који су испуњени, ово питање би требало да буде врло брзо ријешено. Aли званичне оцјене и зелено свјетло о томе даје ЕУ.

* ГЛAС: БиХ је ове године потресао терористички напад у Бугојну. Директор ОБA је послије тога рекао да у БиХ постоји више од 3.000 особа опасних по безбједност. Каква је Ваша оцјена безбједносног стања у БиХ?

БОЦAН-ХAРЧЕНКО: Када је ријеч о тероризму, ми смо и прије Бугојна поклањали повећану пажњу том проблему. Тај проблем је важан и мора се заједнички дјеловати. Послије Бугојна, и Русија и остале чланице PIC-а више су забринуте. Не бих говорио, ни коментарисао бројке, али јасно је да проблем постоји и међународна заједница мора томе да посвети више пажње и заједничким дјеловањем са свим релевантним факторима власти на нивоу БиХ и ентитета рјешава овај проблем. Сматрамо да међународна заједница можда раније није овом питању посветила одговарајућу и довољну пажњу, па је стога и дошло до догађаја у Бугојну. Не кажем да међународна заједница није ту била присутна, али овом питању је требала и морала да посвети већу пажњу, јер тероризам је опасан не само за БиХ, регију, него и за цијелу Европу и свијет. Прича да је РС и у овом питању одговорна, не рјешава опасност од тероризма, него користи то питање да би подстакла уставне реформе и створила централизована држава. Институције РС и њени званичници су одлучни и ефикасни да се спријечи и искоријени тероризам.

Ставови

* ГЛAС: Током боравка руских званичника у РС и делегације РС у Русији истакнуто је да је Русији битан став РС и РС такође битан став Русије?

БОЦAН-ХAРЧЕНКО: То је напросто тако. За нас је изузетно важан став РС, јер у својим активностима у међународној заједници полазимо од домаћих ставова и става РС. Објективно, ставови Русије и РС се поклапају, јер и једни и други уважавају и желе да очувају Дејтонски споразум и спријече једностране промјене Дејтона. Због тих идентичних ставова имамо више и разумијевања. То је напросто природно.

Избори

* ГЛAС: Шта очекујете од избора у БиХ?

БОЦAН-ХAРЧЕНКО: Очекујем да ће избори проћи у складу са демократским принципима. Резултати су на грађанима БиХ који ће одлучивати. Што се тиче међународне заједнице, очекујем повећане активности послије избора и Русија нема ништа против да буде дио тих активности, али само уз претпоставку да се наши ставови уважавају. Желим истаћи да међународна заједница не смије у тим активностима постати никакав ментор који ће наметати рјешења. Међународна заједница у свему томе може само помоћи и то свима једнако да би се дошло до компромиса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.