Акаши: Гранату на Маркале могла испалити Армија РБиХ VIDEO

Ведрана Кулага
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Акаши: Гранату на Маркале могла испалити Армија РБиХ VIDEO

Хаг - Бивши специјални изасланик генералног секретара УН за бившу Југославију Јасуши Акаши потврдио је данас пред Хашким трибуналом да није било могуће утврдити ко је крив за "случај Маркале 1" 1994. године, те да је закључак експерата гласио да је граната могла доћи и са положаја муслиманских снага и са српских положаја.

Јапански дипломата је на суђењу бившем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу рекао да је послије експлозије на Маркалама 5. фебруара 1994. године оформио експертску комисију у коју је ушло пет балистичара - два члана из земаља које су подржавале владу Алије Изетбеговића и два из земаља које су биле склоне српском руководству. Предсједник комисије био је Канађанин.

- Проучени су сви аспекти пада минобацачке гранате, али није било могуће утврдити одакле је дошла - потврдио је Акаши.

У експлозији минобацачке гранате на Маркалама погинуло је 66, а рањено више од 140 особа, а према оптужници против Караџића, гранату је испалила Војска РС.

Акаши је рекао да му је Караџић, дан послије експлозије на Маркалама, категорично тврдио да ВРС није испалила гранату и да је то учинила Армија РБиХ. Потврдио је да је Караџић пристао на прекид ватре, али да је влада РБиХ сматрала да то није довољно и тражила повлачење ВРС око Сарајева.

Свједок је изјавио и да Алија Изетбеговић није дијелио ентузијазам вођства РС за преговоре који су у то вријеме били заказани у Женеви, а да је Харис Силајџић показао још мање ентузијазма.

Казао је да су неки страни фактори били заинтересовани да рат буде продужен и да не буду одржани многобројни прекиди ватре. Акаши је као примјер навео познату мисију некадашњег америчког предсједника Џимија Картера, који је на позив српске стране у БиХ стигао 1994. године и заузео се за мирно рјешење сукоба.

- Срби и српско руководство су прихватили мисију, али влада у Сарајеву није била задовољна Картеровим доласком. Прекид ватре трајао је четири мјесеца - подсјетио је Акаши.

Он није желио да директно одговори на Караџићево питање којим страним и домаћим силама није одговарало да буде окончан рат у БиХ, рекавши да није у могућности да то учини и да је много фактора утицало на то да се рат води.

Рекао је да је наоружавање војних снага почело послије кршења ембарга о забрани увоза оружја. Муслиманима је помоћ стигла из САД, арапских и муслиманских земаља и Хрватске, и дугорочно промијенила однос војних снага.

Акаши је рекао да су основни проблеми са којима се UNPROFOR суочавао у бившој Југославији проузроковани недостатком јединства у СБ у којем су преовладавала бар три различита мишљења о раду Мисије УН.

- У извјесном смислу европске земље су извршиле притисак да се УН укључи - рекао је Акаши.

Акаши је рекао да је демилитаризација заштићених зона била једно од главних питања за мировну мисију, укључујући и Сребреницу, јер је то било кључно за очување мира.

Живановић

Претресно вијеће Хашког трибунала прихватило је у уторак Караџићев захтјев и издало обавезујући налог бившем команданту Дринског корпуса Војске РС генералу Миленку Живановићу да свједочи у корист одбране. Караџић сматра да би Живановић могао да потврди да није постојао план да сребренички муслимани буду силом пребацивани.

 

http://www.icty.org/sid/10917

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.