Аграр хвата залет у извозу

Бањалука, Сарајево - Главни пољопривредни сектори у посљедњих пет година остварили су велики помак и биљеже раст извоза и удјела на домаћем тржишту, показала је анализа којом су обухваћени производи мљекарске индустрије, перадарство, воће и поврће и љековито биље и шумски плодови.

Анализа коју су обавили Спољнотрговинска комора БиХ и сарајевска фирма "ЦДС консалтинг" показала је да је БиХ у посљедњих пет година забиљежила експанзију извоза у секторима перадарства и љековитог биља и шумских плодова, што је уродило и суфицитом у спољнотрговинској размјени. Нарушени трговински баланс истовремено се поправља у области воћа и поврћа, али и у мљекарству којем је ударац задао останак без значајног дијела тржишта након уласка Хрватске у ЕУ, на које се вратило тек недавно. Општи закључак анализе је да је у већини грана у поменутим секторима присутан спољнотрговински суфицит, али да домаће произвођаче и даље мучи велики увоз.

Сектор перадарства из године у годину биљежи већи извоз него што је вриједност увоза у тој области. Да наши перадари освајају и домаће тржиште, показује стални пад вриједности увоза. То је за резултат имало да је покривеност увоза извозом порасла са 123 одсто у 2011. на прошлогодишњих 138 одсто. Главна извозна тржишта су земље региона у које је лани пласирано 99 одсто производа овог сектора.

Извоз у области љековитог биља и шумских плодова, који обухвата љековито и ароматично биље, гљиве, шумске плодове, етерична уља и мед, константно је вишеструко већи од увоза. Захваљујући томе лани је достигнута стопа покривености увоза извозом од 303 одсто. Посебно је значајно да већина ових производа одлази на развијена тржишта попут Италије, Швајцарске, Њемачке, Француске и Словеније.

Покривеност увоза извозом у сталном је порасту и у воћарству и повртарству и лани је достигла 51 одсто. Анализа показује да паралелно са извозном експанзијом расте и увоз, али је позитивно да се он мјери вишеструко нижим стопама. Главни извозни адути су јагодичасто воће, јабука, крушка, шљива и корнишони који најчешће завршавају на тржишту Србије, Русије, Њемачке, Хрватске и Шведске. Анализа је показала да постоји велики простор за додатно смањење трговинске неравнотеже, јер увозимо велике количине воћа и поврћа које можемо сами произвести.

Предсједник Удружења воћара РС Драгоја Дојчиновић сагласан је са тим да није у потпуности искоришћен потенцијал истичући да би држава морала више стимулисати производњу која може замијенити увоз.

- Произвођачи из БиХ могу произвести довољне количине воћа за домаћу потрошњу, али и за раст извоза. Проблем је, међутим, пробој на страна тржишта. Захвалност за раст извоза дугујемо санкцијама које су међусобно увели Русија и ЕУ, а да није тога, тешко да бисмо шта извезли у Европу која је немилосрдна - каже Дојчиновић.

Стручњак за пословни развој у фирми "ЦДС консалтинг" Феђа Беговић каже да је највећи потенцијал у извозу смрзнуте малине, јабуке и крушке првенствено на руско и корнишона и шљиве на западноевропско тржиште.

- Може се очекивати наставак експанзије извоза јагодичастог воћа и раст извоза јабуке и крушке на руско тржиште, гдје је БиХ остварила велики раст извоза у посљедње двије године - каже Беговић.

Улазак Хрватске у ЕУ донио је велики заокрет у трговини што је нарочито примјетно у мљекарском сектору у којем је од тада присутан пад и извоза и увоза. Главна извозна тржишта постала су Црна Гора, Србија и Македонија. Највећа експанзија извоза остварена је на Косово гдје су лани извезени производи чија је вриједност повећана за 3,1 милион КМ у односу на претходну годину. Мљекари се полако враћају и на хрватско тржиште и захваљујући паду увоза поправљају трговачки биланс.

Директор Привредног сектора Спољнотрговинске коморе БиХ Огњенка Лаловић каже да се у сектору млијека и млијечних производа могу очекивати знатно бољи резултати сљедеће године када наши произвођачи обнове сарадњу са хрватским фирмама.

- Посебно охрабрује чињеница да број произвођача млијека није смањен - каже Лаловићева.

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача и мљекара РС Владимир Усорац сматра да домаћи произвођачи не могу без подршке државе битније поправити негативан спољнотрговински биланс јер се такмиче са иностраном високосубвенционисаном производњом.

- То је посебно очигледно у производњи сира која тражи велика обртна средства која наше мљекаре немају и нико се не смије упустити у ту производњу без повољних кредита - каже Усорац и додаје да су камате на кредите превисоке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.