22 године од страдања Срба у Братунцу

Б92
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: 22 године од страдања Срба у Братунцу

Братунац - Данас се обиљежавају 22 године од страдања Срба на подручју Сребренице и Братунца.

На Петровдан 1992. године у сребреничким селима Залазје и Сасе, као и братуначким селима Биљача и Загони страдало је 69 српских цивила и војника.

За ове злочине, које су, према свједочењу очевидаца, починили припадници тзв. Армије РБиХ, још нико није одговарао.

"Петровдански дани" се организују у знак захвалности и сјећања на страдање 69 српских цивила и бораца, а тог трагичног Петровдана су нестала још 22 Србина, од којих је седам заробљено живих и до данас се о њиховој судбини ништа не зна.

Од 22 нестала, 10 је случајно ексхумирано 10. јуна 2011. године из масовне гробнице на Залазју, приликом тражења настрадалих Бошњака. Посмртни остаци страдалих су послије више од године идентификовани и сахрањени на Петровдан 2012. године, седам на Војничком гробљу у Братунцу, један мушкарац је по жељи породице сахрањен у породичном гробљу на Залазју гдје је прије 22 година пао у заробљеништво бранећи своје село и породицу, а двоје идентификованих превезени су у Србију и сахрањени у мјестима гдје им живе породице.

Породице страдалих Срба, који су прије више од три године ексхумирани у сребреничком селу Залазје, тврде да су у Центру за идентификацију у Тузли украдене кости скелета да би прикрили злочин који је почињен над заробљеним Србима.

Муслиманско-Бошњачке снаге из Сребренице под командом Насера Орића 12. јула 1992. године упале су у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини.

Од маја до децембра 1992. у нападима муслиманских снага уништено је и разорено на десетине српских села и на најбруталнији начин убијено стотине српских цивила у општинама Сребреница, Братунац и Скелани.

Само на подручју Сребренице у том периоду нападнуто је 21 српско село у којима је убијено више од 400 цивила.

У нападу на 22 српска села општине Братунац у истом периоду убијено је најмање 560 лица.

Хашки трибунал је подигао оптужницу против Орића и 2006. му изрекао затворску казну од двије године зато што није спречио злочине над Србима.

У жалбеном поступку првостепена пресуда је преиначена, а Орић ослобођен било какве кривице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.