Зашто је Елбрус једна од најсмртоноснијих планина на свијету

Пет босанскохерцеговачких алпиниста смртно је страдало, док је двоје спасено током покушаја успона на Елбрус, највиши планински врх у Европи и Русији. Иако због своје инфраструктуре привлачи хиљаде пењача, ова планина позната је по екстремним условима због којих важи за једну од најопаснијих на свијету.

Елбрус је кавкаски див и највиши планински врх не само Русије, већ и цијеле Европе. Са импресивном надморском висином од 5.642 метра, носи титулу једног од „Седам врхова“ (Seven Summits), листе највиших планина на сваком од седам континената.

У геолошком смислу, Елбрус је успавани стратовулкан са два препознатљива врха – западним, вишим, и источним, који досеже 5.621 метар. Његове падине оковане су стотинама квадратних километара вјечног леда и са више од двадесет огромних глечера.

Иако у алпинистичким круговима не важи за технички најзахтјевнију планину, јер успон стандардном јужном рутом највећим дијелом не захтијева вертикално пењање, коришћење ужади на стијенама или напредне алпинистичке вјештине, Елбрус сваке године однесе десетине живота. Због чега?

Главни разлог лежи у привидној лакоћи приступа која ствара смртоносну замку. На јужној страни планине изграђен је систем жичара који пењаче може довести до висине од чак 3.800 метара, до познате станице „Буре“ – Гарабаши. Такође, комерцијалне експедиције често користе „ратраке“ – специјалне машине за кретање по снијегу – које могу превести алпинисте и до 4.700 метара надморске висине.

Таква инфраструктура привлачи велики број аматера и туриста који планину потцјењују, крећући у успон без одговарајуће физичке припреме, аклиматизације и свијести о стварним опасностима високогорства.

Највећи непријатељи на више од 5.000 метара

Оно што Елбрус чини једном од најсмртоноснијих планина на свијету јесте сурова комбинација неколико кључних фактора, а прије свега екстремна микроклима, преноси Клих.

Вријеме на Кавказу познато је по томе што се може промијенити за само неколико минута, па се потпуно ведро и сунчано јутро веома брзо може претворити у разорну сњежну олују.

На висинама изнад 5.000 метара олује прате снажни вјетрови чија брзина може премашити 100 километара на час, док температуре падају и до минус 30 степени Целзијусових. У таквим условима промрзлине настају веома брзо, а тијело убрзано губи топлоту.

Током олује, магла, снијег и облаци стварају такозвани „бијели зид“ (whiteout) – стање у којем је готово немогуће разликовати тло од неба. Пењачи тада губе оријентацију, а скретање са сигурне стазе, чак и за неколико метара, може довести до опасних зона са дубоким и скривеним глечерским пукотинама.

Додатни, а често и пресудан проблем, јесте висинска болест.

На висини изнад 5.000 метара количина кисеоника је знатно нижа, а због брзог доласка жичарама и „ратрацима“ до високих кампова, организам често нема довољно времена за прилагођавање. Недостатак кисеоника може изазвати тешку конфузију, губитак снаге, а у најтежим случајевима и едем мозга или плућа.

Када се сви ови фактори споје, спасавање постаје изузетно тешко. Због јаких вјетрова и слабе видљивости хеликоптери често не могу полетјети, док спасиоци на терену ризикују сопствене животе. Евакуација људи који остану заробљени у такозваној „зони смрти“ често мора да сачека смиривање временских услова.

Управо због те комбинације лаког приступа, непредвидивог времена и сурових услова на великим висинама, Елбрус представља један од најопаснијих изазова за планинаре широм свијета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.