Влада Српске скројила закон: У кирији виде спас за ЖРС

Додај glassrpske.com као Гугле извор

Најважнији факти:

Министарство саобраћаја и веза РС израдило је нацрт закона о финансирању жељезничке инфраструктуре и суфинансирању жељезничког саобраћаја.

Република Српска се дефинише као власник жељезничке инфраструктуре.

Финансирање ће долазити из више извора: накнаде за коришћење инфраструктуре, кирије (најамнине), донације, буџет РС, кредити и други извори.

Синдикати наводе да приходи од кирија до сада нису значајни (углавном пословни простори, гараже, земљиште).

Стари закон је из 2006. године, а нови се доноси због промијењених околности и усклађивања са ЕУ директивама.

Реструктурирање „Жељезница РС“ трајало је од 2018. до краја 2024. године.

Без додатног финансирања, доведено је у питање функционисање „Жељезница РС“.

Нацртом закона дефинисано је да је Република Српска власник жељезничке инфраструктуре, док се под жељезничким саобраћајем од интереса за Републику Српску подразумијева жељезнички јавни путнички саобраћај.

- Власник обезбјеђује финансирање одржавања и управљања жељезничком инфраструктуром и суфинансирање путничког жељезничког саобраћаја из накнада за коришћење инфраструктуре, најамнина, донација, буџета Српске, кредитних средстава те других извора - стоји у нацрту поменутог закона.

План о изградњи, модернизацији, одржавању, управљању и коришћењу жељезничке инфраструктуре и план обима рада у јавном путничком саобраћају израђују "Жељезнице Републике Српске" за трогодишњи период.

- На основу тих планова утврђује се висина средстава потребних за финансирање жељезничке инфраструктуре и суфинансирање жељезничког саобраћаја - стоји у закону који би ускоро требало да се нађе на сједници Владе, а којим је дефинисано и да власник, односно Република Српска закључује вишегодишњи уговор о одржавању и управљању инфраструктуром са "Жељезницама".

У синдикатима "Жељезница" наводе да до сада ово предузеће није могло остварити велики новац од најамнина, те да немају информацију да ли је у плану и стављање неке додатне имовине под кирију.

- Једни што је до сада предузеће могло остварити приход од најамнина то је од неких пословних простора, гаража или земљишта. То је оно што су до сада могли приходовати кроз изнајмљивање - рекао је "Гласу" предсједник Синдиката машиновођа Симо Цвјетковић.

У разлозима за доношење поменутог закона стоји и да је претходни закон донесен 2006. године, те да су, у међувремену, наступиле околности, усљед којих је неопходно приступити доношењу новог закона. Поред тога, 2017. године ступио је на снагу Закон о жељезницама Републике Српске, на основу којих се сва жељезничка инфраструктура на територији Републике Српске уписује као добро у општој употреби у својини и посједу Републике. Тада је извршено дјелимично усклађивање одредби овог закона са ЕУ директивама које су обавезујуће за жељезнички саобраћај. Годину касније, односно 2018. године започео је поступак реструктурирања "Жељезница" који је окончан крајем 2024. године, и у оквиру којег је, извршено организационо и власничко реструктурирање овог привредног друштва.

"Жељезнице" су испуниле циљеве из реструктурирања, али након завршетка овог поступка суочене су са немогућношћу финансирања и функционисања тако да је без финансирања односно суфинансирања из буџета Републике Српске, под знаком питања функционисање "Жељезница". Субвенција се са 32 милиона КМ у 2011. години, смањивала на 25 милиона, да би у посљедње три године износила 10 милиона КМ, што не може да покрије трошкова пословања овог привредног друштва, тако да се наставља акумулирање губитака.

- Предложени нацрт закона дефинише изворе за финансирање жељезничке инфраструктуре и суфинансирање жељезничког саобраћаја, те обезбјеђење минималних средства за те намјене - стоји у разлозима за доношење закона.

Тематска сједница

Министар саобраћаја и веза РС Зоран Стевановић најавио је недавно да би тематска сједница Владе о стању у "Жељезницама РС" требалo да буде одржана најкасније до половине јуна. Најавио је и да ће тада предложити рјешења која би требало да сачувају то јавно предузеће.