Вијековима се окреће воденички камен на Јањи

БИЈЕЉИНA - Прва надалеко позната Поповића воденица на рјечици Јањи у Горњем Прибоју код Лопара, код мајевичког превоја Бањ брдо, изграђена је средином деветнаестог вијека.

Та прва зграда давно је порушена, а на њеним темељима изграђена је нова. И тако увијек - на темељу дотрајале грађена је нова воденица. Садашња Поповића воденица начињена је 1952. године. Дотрајала је и она па власници намјеравају да је обнове.

Власници ове воденице презивају се Јовановић, али је неки њихов предак, свештеник, за доброг коња купио њиву и шуму поред Јање и изградио воденицу. Мјештани су је назвали Попова, а касније Поповића воденица.

- Сада нас је тројица поредовника. Мијењамо се сваких седам дана. Помељари нам долазе из многих мајевичких, семберских и подринских мјеста, а долазе и из ФБиХ. Посла има. Мељемо кукуруз, пшеницу и јечам. За дан и ноћ самељемо око пет стотина килограма. Није нека зарада, али допуњујемо породичне буџете - каже воденичар Миливоје Јовановић.

Он додаје да овога прољећа воде има довољно. Само када су велике суше омањи вода, средином августа, али и то не траје дуго.

- Воденичар сам од седме године. Био сам и возач у Тузли, али сам мој ред у воденици увијек одржавао. Ово је најпознатија воденица на планини Мајевици, у Семберији, па чак и даље. Прије мљевења провијем кукуруз или пшеницу да одстраним сву нечистоћу, па је зато брашно увијек чисто. У врећама помељара свашта се може наћи, чак и гвоздених предмета, па зато прочишћавам жито - прича Миливоје.

Поредовница у овој воденици Радојка Јовановић такође је вјешт млинар. Муж јој је запослен, па када је њихов ред онда она меље.

- Прије неколико година неко је предвече покуцао на врата воденице. Отворила сам их и није никог било. Када сам хтјела поново да уђем видјела сам влажне отиске нечијих стопала, као да је неко газио воду, па ушао у воденицу. Зауставила сам воденицу и побјегла кући. Од тада мељем само дању, а увече је у млину мој муж - каже Радојка.

Других необичних догађаја у Поповића воденици није било. Миливоје у шали каже да су једино, док је био момак, долазиле дјевојке из околних села, а да вила и вилењака није никада било.

Здраво брашно

- Некада је од Бањ брда па до краја Прибоја, у дужини од двадесетак километара, на Јањи било тридесетак воденица. Сада осим његове раде још три. Има порушених воденица и штета је што се о њима њихови власници не брину. Посла би било за све, јер долазе помељари и из градова, који хоће здраво воденично брашно - истакао је Миливоје Јовановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.