Фото: илустрација
БАЊАЛУКА - Иако су први резултати примјене персонализоване руске вакцине против меланома охрабрујући, обољели из Српске и даље чекају прилику за лијечење у Москви, а наставак сарадње са руским Институтом "Гамалеја" зависи од рјешавања регулаторних и финансијских препрека.
Сарадња са руским стручњацима најављена је као прилика да обољели од меланома из Српске добију приступ персонализованој терапији, која се припрема за сваког пацијента појединачно, на основу анализе туморског ткива и крви. Иако је прошле године већ био представљен први кандидат за лијечење, његов одлазак у Москву није реализован, па је неопходно поново размотрити услове за наставак договореног поступка.
Наду да би процес коначно могао бити покренут улили су резултати првог пацијента лијеченог у Русији.
Вршилац дужности ректора Универзитета у Бањалуци Ранко Шкрбић рекао је за "Глас" да су први резултати терапије, о којима је говорио и академик Александар Гинцбург, веома охрабрујући, јер код првог пацијента, према доступним информацијама, није било појаве метастаза нити нових жаришта болести. Он је навео да је и руска страна чекала исход првог лијечења, због чега пријем осталих пацијената није реализован у планираном року.
- Мислим да је застој услиједио из административних и регулаторних разлога јер је њихова државна агенција за лијекове морала добити сагласност о ефикасности и безбједности саме терапије - појаснио је Шкрбић.
Најавио је и да ће у сарадњи са руским стручњацима бити размотрене могућности за наставак договореног поступка, али и поново процијењено под којим условима би пацијенти могли бити упућени на лијечење.
- Предстоје нам нови разговори са руском страном, јер морамо пронаћи начин да реализујемо договор. Проблем представља платни промет са Русијом. Постоје одређене могућности, али је све то компликовано и морамо видјети шта нам је на располагању - рекао је Шкрбић.
Додао је да ће прије евентуалног упућивања бити неопходна нова процјена здравственог стања раније предложеног пацијента, али и разматрање могућности да се за терапију припреме један или два нова кандидата.
- Мораћемо поново урадити реевалуацију стања пацијената и у сарадњи са колегама са онкологије припремити кандидате. Неопходно је сагледати њихово тренутно клиничко стање, налазе и терапије које су до сада примали, а онда све то представити руским стручњацима, који ће одлучити да ли су прихватљиви за даље лијечење - навео је Шкрбић.
Према његовим ријечима, ријеч је о сложеном поступку који подразумијева одлазак пацијента у Русију, узимање узорака туморског ткива и крви, лабораторијску израду персонализованог препарата, те његову примјену и накнадно праћење.
На опрез у тумачењу првих резултата позвала је и национални координатор за малигне болести Републике Српске, онколог Зденка Гојковић, истичући да свака нова терапија мора проћи одговарајућа истраживања прије него што постане дио редовне клиничке праксе.
- Резултати јесу заиста охрабрујући, али је важно да радимо на томе да до метастатске болести уопште не дође. Меланом је, посебно када се појаве метастазе или дође до повратка болести, веома агресиван тумор и свака нова терапијска могућност је важна. Ипак, мора се доказати да она побољшава исходе лијечења у односу на постојећи стандард - рекла је Гојковићева за "Глас".
Подсјетила је да су домаћи и руски стручњаци раније путем видео-презентације разматрали случај једног пацијента, након чега је руска страна оцијенила да би могао бити кандидат за терапију, али поступак није настављен због финансијских и проблема са платним прометом.
Објаснила је да се у овом поступку користе лимфоцити самог пацијента, који се припремају да препознају тумор и потом враћају у организам, а терапија се понавља након неколико мјесеци.
- Не треба стварати утисак да је нова вакцина рјешење за све обољеле јер су за сваког пацијента важни стадијум болести, претходно лијечење и индивидуална процјена - нагласила је Гојковићева.
Додала је да, уз развој нових терапија, посебну пажњу треба посветити превенцији и раном откривању малигних болести, будући да се, према међународним истраживањима, између 30 и 50 одсто карцинома може спријечити дјеловањем на факторе ризика.
Да пацијенти са опрезом дочекују најаве нових терапија, потврдила је и предсједница Удружења пацијената обољелих од меланома РС "Ми смо са вама" Јасминка Средојевић, истичући да су обољелима најважнији конкретни резултати и доступност лијечења.
- Подржавамо сваки напредак у изради вакцине и лијекова против меланома, али смо и даље помало скептични док не видимо наше људе за које поуздано знамо да су примили терапију и да је код њих дошло до побољшања. У посљедње вријеме било је много бомбастичних вијести, а на крају се ништа конкретно није десило - рекла је Средојевићева.
Ипак, истакла је да је доступност терапија за обољеле од меланома у Српској посљедњих година побољшана, те да су пацијентима доступне циљане терапије и имунотерапија, укључујући и обољеле у трећем и четвртом стадијуму болести.
Према ријечима Јасминке Средојевић, већи буџет и ребаланс омогућили су набавку већих количина лијекова и смањење листа чекања, док се у Српској годишње биљежи око 110 новообољелих од меланома.
- Захваљујући имунотерапији данас се продужава преживљавање и значајно чува квалитет живота. Људи могу да раде, баве се својим хобијима и наставе да живе много квалитетније него раније - рекла је Средојевићева, подсјећајући да је њен супруг оболио од меланома крајем 2019. године и да и након седам година од дијагнозе редовно обавља контроле.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.