Випотник: Градови на потезу због загађеног ваздуха

Данијела Бајић
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Бојан Випотник Фото: архива | Бојан Випотник

Загађење ваздуха не може се рјешавати тек када се градови нађу под смогом, већ то захтијева правовремене мјере, строжу контролу квалитета енергената и досљедну примјену прописа, уз одговорност институција и допринос сваког појединца.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Бојан Випотник, истичући да је Влада задужила надлежне институције да интензивирају мониторинг квалитета ваздуха, појачају инспекцијске контроле и затраже од локалних заједница конкретне планове за смањење загађења.

- Проблем загађења понавља се сваке јесени и зиме, због чега локалне заједнице морају планирати и спроводити мјере током цијеле године, а не тек када концентрације загађујућих материја постану изражене - нагласио је Випотник истакавши да се проблем не може посматрати искључиво као одговорност институција, већ да и грађани избором квалитетнијих енергената и одговорнијим свакодневним навикама могу допринијети чистијем ваздуху.

ГЛАС: Почетак сезоне гријања поново је донио лош квалитет ваздуха. Грађани су збуњени, јер једни упозоравају на то да нема довољно капацитета за гријање на струју, а други да треба избјегавати дрва и угаљ. На шта би грађани требало да се грију, а да не угрожавају здравље?

ВИПОТНИК: Могу одговорити и као министар, али и као грађанин, јер сви удишемо исти ваздух и суочавамо се са истим проблемом. Ја живим у кући и гријем се на пелет. Сматрам да је важно користити еколошки прихватљивије енергенте, а не посезати за неквалитетним и јефтинијим горивима како би се остварила уштеда на штету квалитета ваздуха. Мислим да свако од нас мора дати свој допринос, макар на микроплану. То не значи да се одговорност институција може пребацити на грађане, али је важно да и појединци воде рачуна о томе каква горива користе и како својим свакодневним навикама утичу на загађење. Ту је и саобраћај. Сви смо свједоци великих гужви у градовима, а велики број домаћинстава има и по два возила. У многим европским градовима постоје ограничења или забране саобраћаја у ужим градским језгрима, посебно током периода повећаног загађења. Уводе се различите регулације саобраћаја и мјере. То су, прије свега, питања у надлежности локалних заједница.

ГЛАС: Шта је министарство предузело да би било смањено загађење ваздуха и које су мјере наложене надлежним институцијама и локалним заједницама?

ВИПОТНИК: У децембру 2025. године информисали смо Владу РС и предложили закључке са конкретним задужењима за најважније републичке институције и установе које се баве контролом и мониторингом квалитета ваздуха, али и за јединице локалне самоуправе. Републичком хидрометеоролошком заводу наложено је да интензивира активности на праћењу квалитета ваздуха и успостављању функционалне републичке мреже мјерних станица, како бисмо на основу поузданих података могли планирати даље активности. Јединицама локалне самоуправе, посебно онима у којима су утврђена прекорачења концентрација загађујућих материја, наложено је да доставе краткорочне акционе планове и планове заштите животне средине, са конкретним мјерама које је потребно хитно предузети. Задужена је и Републичка управа за инспекцијске послове да појача контроле дистрибутера енергената, да би се спријечило стављање у промет горива квалитета под знаком питања. Предвиђена је и континуирана контрола станица за технички преглед возила, посебно у дијелу који се односи на контролу издувних гасова, као и појачан надзор над индустријским постројењима која су обавезна да редовно врше мониторинг емисија.

ГЛАС: Има ли министарство информације шта су локалне заједнице урадиле по закључцима Владе? Конкретно, Бањалука је представила одређене мјере, али грађани с правом постављају питање да ли су оне довољне и ко ће сносити одговорност ако не буду предузети конкретни кораци?

ВИПОТНИК: Министарство нема директну надлежност да контролише спровођење свих тих мјера на терену. За то су надлежне републичке и локалне инспекције, свака у оквиру својих овлашћења. Управо би са њима требало провјерити да ли се препоруке и обавезе поштују и да ли су, у случајевима кршења прописа, предузете одговарајуће санкције. Јасно су подијељене надлежности. Градови и општине, односно њихови локални парламенти, доносе одлуке и мјере на основу законског оквира који је утврдила надлежна институција. Сви су дужни да поштују законе и прописе, без обзира на ниво власти.

ГЛАС: Колико на квалитет ваздуха у Бањалуци утиче непланска градња, односно урбанистичка рјешења која могу нарушити природно струјање ваздуха? Да ли је министарство могло више да утиче на ову област?

ВИПОТНИК: Непланска градња може утицати на струјање ваздуха, нарушавање ружа вјетрова и природну вентилацију града, због чега се загађујуће материје дуже задржавају у урбаним срединама. Према Закону о уређењу простора и грађењу, јасно је дефинисано за које објекте грађевинске дозволе издаје министарство, а за које локалне заједнице. За четири године мог мандата министарство је на подручју цијеле Српске, укључујући Бањалуку, издало мање од десет грађевинских дозвола за стамбене зграде. Министарство је имало намјеру да кроз измјене законског оквира уреди ову област и преузме дио надлежности од општина и градова, али за то није било потребног консензуса, прије свега са локалним заједницама. Надлежности су, тако, остале уређене као и раније.

ГЛАС: Како је организовано праћење квалитета ваздуха у Српској и колико су подаци о загађењу поуздани? Ко је одговоран за њихово праћење и објављивање?

ВИПОТНИК: Министарство уређује законодавни оквир који се, између осталог, односи на мониторинг квалитета ваздуха, доноси подзаконске акте и утврђује стратешке правце дјеловања. Квалитет ваздуха у Српској прати се на два нивоа, кроз републичку и локалне мреже мјерних станица. У оквиру републичке мреже утврђено је седам мјерних станица и то у Бањалуци, Приједору, Добоју, Бијељини, Броду, Гацку и Требињу. За њихово праћење задужен је Републички хидрометеоролошки завод, који има и улогу референтног центра за прикупљање и објављивање података о квалитету ваздуха. Општине и градови, с друге стране, успостављају и прате своје локалне мреже мјерних станица. Министарство је донијело и Стратегију заштите ваздуха за период 2022 - 2032. године, којом су обухваћени и локални планови квалитета ваздуха, као и краткорочни акциони планови.

ГЛАС: Загађење ваздуха није проблем само Бањалуке, али се чини да европски градови имају развијеније системе контроле и одговорности. Шта би Српска могла преузети из праксе земаља попут Аустрије и Швајцарске?

ВИПОТНИК: Проблем загађења ваздуха није присутан само у Српској. Са њим се суочавају и други европски и свјетски центри, нарочито током јесени и зиме. Сви се боре са тим проблемом, али оно што им је заједничко јесте поштовање законских норми и прописа којима је ова област уређена. Министарство доноси законодавни оквир, стратегије и смјернице, док локалне заједнице имају обавезу да на својој територији доносе и спроводе одговарајуће планове и мјере. Инспекцијски органи треба да контролишу њихово спровођење и поступају у складу са својим овлашћењима. Имамо прописане краткорочне и дугорочне планове, као и јасно дефинисане одговорности институција. Важно је да се они заиста примјењују. Локалне заједнице морају препознати да се овај проблем понавља сваке јесени и зиме и да се не може рјешавати само повременим активностима када загађење већ постане изражено. На крају, поред одговорности институција неопходан је и допринос сваког појединца.

ГЛАС: Који су, заправо, највећи извори загађења током зиме? Да ли су то индивидуална ложишта, саобраћај или индустрија?

ВИПОТНИК: Чињеница је да је квалитет ваздуха најлошији у периоду када почиње сезона гријања. Тада долази до повећања емисија усљед сагоријевања различитих врста горива, а посебно су проблематична индивидуална ложишта и коришћење јефтинијих, неквалитетних енергената у домаћинствима, али и пословним и другим објектима. Проблем је директно повезан са врстом и квалитетом енергента који се користи. Осим тога, на квалитет ваздуха током зиме утиче и саобраћај, а неизоставан фактор је и индустрија, која у својим производним процесима емитује штетне гасове.

Данијела Бајић ✓ Новинар

Новинар у "Гласу Српске" од 2012. година. На почетку писала за градску рубрику, након чега прелази на друштво и привреду, гдје извјештава и данас.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.