Весељко Елез, директор Републичке управе Цивилне заштите: Општине мало улажу у заштиту

Закон јасно дефинише да су општине дужне да из буџета издвајају два одсто новца за функционисање служби цивилне заштите, међутим, под знаком питања је колико се то поштује.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" директор Републичке управе Цивилне заштите Весељко Елез.

* ГЛАС: Најављивана је реформа у области цивилне заштите, али је општи утисак да је мало урађено иако ће ускоро бити навршена година од катастрофалних поплава. Јесмо ли научили лекцију?

ЕЛЕЗ: Ово је посао који нема краја и лекције у њему увијек се уче, јер се стално може десити нешто непланирано. Најзначајније је улагање у јачање превенције, јер она смањује штету од природних непогода. Ово је сложен систем и свијест народа се мора мијењати. Од најмањег дјетета па до сваког појединца. Послије рата, нажалост, није било већих издвајања за цивилну заштиту у цијелој БиХ, а вјероватно ни у окружењу. То смо препознали и на сједници Владе РС закључено је да морамо ићи у промјене.

* ГЛАС: Шта подразумијевају те промјене?

ЕЛЕЗ: То подразумијева формирање интерресорне групе, која ових дана има други састанак, на којем ћемо направити анализу свих закона. У прошлогодишњим поплавама, уз све потешкоће, одговорили смо како треба. Имамо и сектор деминирања, захваљујући којем нико у Добоју и поред помјерених минско-експлозивних средстава није страдао.

* ГЛАС: Шта се приоритетно мора урадити како би Цивилна заштита била јача и ефикаснија?

ЕЛЕЗ: Група стручњака је 2013. године направила процјену ризика за Српску. На основу те процјене раде се планови које усваја и Влада. Међутим, тај посао требало би да прате и локалне заједнице и да примијене исту методологију и ураде детаљне процјене на својим локацијама, јер се на основу тих процјена набавља опрема. То је на нивоу РС урађено, али потребно је то учинити и на локалном нивоу. Ту постоји проблем са недостатком кадра и средстава.

* ГЛАС: Какву сарадњу имате са локалним службама цивилне заштите?

ЕЛЕЗ: Сарадњу је потребно подићи на виши ниво. У многим мањим општинама нема довољно адекватних људи за рад у цивилној заштити. Закон јасно дефинише и да су општине дужне да из буџета издвајају два одсто новца за функционисање тих служби, међутим, под знаком питања је колико се то поштује.

* ГЛАС: Шта Републичкој управи Цивилне заштите највише недостаје?

ЕЛЕЗ: Имамо уговор са Ронилачким клубом "Бук" Бањалука и Горском службом "Јахорина". Наш циљ је да све сличне јединице и клубове укључимо у један систем и направимо механизам дјеловања, јер у акције спасавања не смијемо да зовемо људе из клубова са којима немамо уговоре. Током поплава које су иза нас, због размјера катастрофе, смо позвали те људе, али то се у будућем периоду не смије радити. Јер шта када неко страда, чија је одговорност?

* ГЛАС: Како ћете ријешити тај проблем?

ЕЛЕЗ: Предложили смо да клубови и горске службе формирају савез и да нађемо механизам за професионализацију дијела тих људи и заједничко опремање. Често ти људи иду срцем и душом у спасавање, али немају лиценце и опрему.

Оцјена

* ГЛАС: Коју оцјену бисте дали за досадашњи рад Републичке управе Цивилне заштите?

ЕЛЕЗ: Врло високу оцјену заслужили су сви људи који су се борили у лањским поплавама. Нико од спасилаца није страдао, што доказује да је постојао систем. Моја реална оцјена је четворка, јер остављам простор да увијек може боље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.