Да ли нас чека нови удар на животни стандард

САРАЈЕВО – Цијене хране у Европи тренутно падају, али нови талас поскупљења није искључен. Док се најразвијеније европске економије припремају за могући нови раст трошкова током 2027. године, БиХ тај период дочекује са старим проблемом – цијенама које се приближавају европским, али платама које су и даље далеко од европског нивоа.

Након неколико година снажног инфлаторног удара, европско тржиште хране коначно показује знакове смиривања. Према подацима Евростата, инфлација хране у еврозони пала је са 2,5 одсто крајем 2025. године на око 1,6 одсто средином 2026. године, што је најнижи ниво од 2021. године.

Ипак, економисти упозоравају да мања стопа инфлације не значи и јефтинију храну. То само значи да цијене расту спорије, док је ниво трошкова за грађане и даље знатно виши него прије пандемије и енергетске кризе.

Према процјенама "Оксфорд економикса", инфлација хране у еврозони могла би поново почети да расте током 2027. године и достигне око три одсто. Главни ризици су раст цијена енергената, скупља производња, транспорт и амбалажа, али и све израженији утицај климатских промјена на пољопривреду.

Први удар најчешће осјете свјежи и непрерађени производи, попут воћа, поврћа и житарица. Код прерађене хране поскупљења долазе са одређеним закашњењем, јер произвођачи и трговци постепено преносе раст трошкова кроз цијели ланац – од њиве до полице.

РАЊИВОСТ

Управо ту се налази највећа рањивост БиХ. Док Европа гледа према могућем новом таласу поскупљења, домаћи потрошачи још нису у потпуности осјетили олакшање након претходног инфлаторног удара.

Према подацима Евростата, цијене хране у БиХ већ су на око 83 до 85 одсто просјека Европске уније, док је просјечна плата око 1.680 марака. Истовремено, потрошачка корпа за четворочлану породицу приближава се износу од 3.400 марака. То значи да просјечна плата не покрива ни половину основних мјесечних потреба једног домаћинства.

Управо је однос цијена и прихода главна разлика између БиХ и развијених европских земаља. За потрошаче у богатијим државама нови раст цијена представља ударац на животни стандард, али у БиХ он директно погађа свакодневну потрошњу, јер грађани већи дио прихода већ издвајају за храну и основне трошкове. Према подацима Агенције за статистику БиХ, цијене хране и безалкохолних пића у мају 2026. године пале су око један одсто у односу на претходни мјесец. Међутим, на годишњем нивоу и даље су више за око 5,5 одсто.

Тај податак најбоље показује разлику између статистике и стварног живота. Поједини производи могу у одређеном тренутку бити јефтинији, али је укупан ниво цијена остао знатно изнад периода прије инфлаторног таласа.

Додатни проблем је што производња хране све више зависи од фактора које БиХ не може контролисати. Цијене горива, природног гаса, ђубрива, транспорта и складиштења директно утичу на коначну цијену производа који завршава на полицама.

Од тренутка када поскупе енергенти или репроматеријал до коначног рачуна који плаћа купац могу проћи мјесеци, јер се трошкови постепено преносе од произвођача преко прерађивача и трговаца до потрошача.

Истовремено, високе цијене хране не значе аутоматски и бољи положај домаћих произвођача. Пољопривредници се и даље суочавају са високим трошковима горива, механизације, ђубрива и рада, па велики дио новца који грађани плаћају не завршава код њих.

Посебан ризик представљају климатске промјене. Суше, екстремне температуре и промјене у количини падавина све више утичу на приносе. Лошија година код житарица повећава цијене сточне хране, што се касније прелива на цијене меса, млијека и других производа.

За разлику од великих европских економија које дио удара могу ублажити већом домаћом производњом, резервама и снажнијим механизмима државне интервенције, БиХ је много изложенија кретањима на међународном тржишту. Домаћа производња не задовољава све потребе становништва, па значајан дио хране и пољопривредних сировина долази из увоза. Због тога се сваки поремећај на европском тржишту релативно брзо преноси и на домаће потрошаче. Уколико се прогнозе о новом расту цијена хране током 2027. покажу тачним, БиХ би се могла суочити са двоструким притиском, скупљим увозом и додатним падом реалне куповне моћи становништва.

ЛОГИКА

Економиста Милош Тодоровић каже за "Глас Српске" да као највећи проблем за БиХ не види могућност новог таласа поскупљења, већ чињеницу да су претходна повећања цијена већ уграђена у свакодневни живот грађана, док приходи нису успјели да испрате тај раст. Говорећи о томе како је могуће да су цијене хране у БиХ приближне европским, он наводи да су један од разлога мало тржиште, али и начин формирања цијена у дистрибуцији.

- Врло често нема логике ако се погледају улазне и продајне цијене. Дистрибутери често одређују цијене на основу конкуренције и потражње, а не стварних трошкова. Као да се води принципом: наплати максимално колико можеш у датом тренутку. Власти то не успијевају да контролишу, а њихове мјере често личе на гашење пожара једном кофом воде, а не системско рјешење – истакао је Тодоровић.

Он додаје да ће нови раст цијена нафте и горива неминовно утицати на производњу и транспорт, што ће се на крају одразити и на трговачке рафе, а што нас вјероватно чека како током ове, тако и наредне године.

ЖИВОТНИ СТАНДАРД

Удио новца који домаћинства издвајају за храну један је од најбољих показатеља животног стандарда. Док у развијеним европским државама храна чини око 10 до 15 одсто потрошње домаћинстава, у сиромашнијим економијама тај удио је знатно већи.

Према подацима Евростата, домаћинства у Европској унији у просјеку око 13 одсто потрошње издвајају за храну и безалкохолна пића, док је тај проценат у БиХ значајно већи. То значи да исти раст цијена нема исти ефекат.

Поскупљење од пет или десет одсто у земљи са већим приходима је проблем, али у земљи у којој велики дио плате одлази на основне намирнице представља много тежи удар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.