Вече поезије уз чашу вина: Када ријеч нахрани душу

БАЊАЛУКА - У времену када се чини да је тишина надвладала стих, винарија "Јунгић" постала је уточиште за све оне који вјерују да поезија није само умјетност, већ начин живота.

У топлом амбијенту, испуњеном мирисима врхунских вина и звуцима благородне ријечи, одржано је вече поезије које је потврдило: поезија живи, и љепота ријечи у нашем друштву још увијек има своје мјесто. Стево Баштинац и Душко Милуновић били су два гласа а једна емоција.

Стево Баштинац, човјек богате професионалне прошлости и умјетничке садашњости, поново је показао зашто га називају „крајишким Радетом Шербеџијом“. Његово казивање стихова Матије Бећковића, Мике Антића и Жарка Лаушевића више је од интерпретације, то је проживљавање сваке ријечи, сваког стиха, с дубином која се ријетко чује.

С друге стране, Душко Милуновић, бивши министар, представио се у потпуно новом свјетлу,  као пјесник.

Мало је оних који, након озбиљне и успјешне каријере у јавном животу, пронађу снагу и њежност да пишу за дјецу, јер за дјечију књигу потребна је највећа умјетничка зрелост и чистота душе. Стиховима из својих пет збирки, подсјетио је публику на дјетињство, на радост малих ствари и на снагу емоције коју само поезија може да пробуди.

Вече није било само поетско већ истинско славље културе, душе и људске блискости. Мириси вина, топлина простора и чаролија изговорене ријечи створили су атмосферу која се не заборавља.

У свијету који често заборавља на снагу  ријечи, ово вече је било подсјетник да поезија није изгубљена. Она живи у гласовима оних који је говоре, у срцима оних који је слушају, и у тренуцима који нас подсјећају да је љепота, када је искрена и племенита,  најмоћнији облик људске повезаности.

И у 21. вијеку, упркос брзини, површности и притисцима времена које често ломи дух, умјетност остаје тихи отпор, простор у којем човјек још увијек може бити истински слободан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.