Васкрс, празник наде и љубави

Васкрс је највећи хришћански празник којим се прославља побједа сина Божјег над смрћу.

Празнује се у прву недјељу послије пуног Мјесеца која је на сам дан прољећне равнодневнице или непосредно послије ње. С обзиром на то да је покретни празник, Васкрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја.

На Велики петак, уочи Васкрса, вјерујући народ присјећа се догађаја који су непосредно претходили Христовом распећу. То су извођење Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспио покушај да Га оптуже, као и викање јудејског народа: "Разапните Га", ношење крста кроз град, на путу према Голготи и на крају разапињање.

У петак увече Исус Христос је предао дух свој Богу, и црква се на вечерњем богослужењу сјећа скидања са крста. У храмовима се у поподневним часовима износи плаштаница, односно платно на коме је приказано скидање Христа са крста и полагање у гроб. Плаштаницу вјерници цјеливају све до Васкрса, а поставља се на посебно украшен сто, испред олтара. Послије Великог петка слиједи Велика субота, други дан хришћанске жалости. Тај дан вјерници обиљежавају у молитви и тишини.

У недјељу прославља се дан када је Христос васкрсао из мртвих. Својим васкрсењем, својом побједом Христос је свим добрим људима од Адама и Еве до посљедњег човјека на земљи даровао вјечни живот. У православним црквама се на Васкрс отварају Царске двери на олтару чиме се симболично указује да је Исус својим васкрсењем побиједио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.

Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вијест је женама мироносницама, Марији Магдалени и другој Марији, саопштио анђео благовјесник Гаврило.

"А лице његово бејаше као муња и одело његово као снег", записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила који сједи на "гробном камену" и показује прстом на празан гроб. "Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде, јер устаде као што је казао", записано је у Јеванђељу по Матеју, а слично и у другим јеванђељима.

Симбол прославе су јаја, која се боје углавном у црвено и украшавају најчешће на Велики петак. Постоји више образложења за то. Према једном, када је Марија Магдалена дошла у Рим да проповиједа Јеванђеље, стигла је и до цара Тиберија. Као поклон му је донијела корпу јаја. Цар није вјеровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као када би бијела јаја у корпи промијенила боју. Марија Магдалена је на то рекла: "Христос васкрсе", и сва јаја у корпи су постала црвена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.