У сусрет Невесињској пушци: Нигдје није било толико буна које су мијењале границе као на Балкану

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - У Културном центру Источно Ново Сарајевоза ученике средњих школа одржан је историјски час под називом „У сусрет Невесињској пушци“који је одржао публициста Драган Мијовић, старјешина Одбрамбено-отаџбинског рата.

Током часа Мијовић је рекао да нигдје није било тако честих буна које су мијењале границе као на Балкану и да велике силе никада нису важавале жеље малих народа.

- Ово је увијек било трусно тло. Ми смо савременици подјела свијета и још увијек је неријешено питање Албаније и Косова , као и мученичке Македоније која је рашчеречена између Албаније и Бугарске – оцијенио је Мијовић.

Мијовић је напоменуо да је прије Невесињске пушке вођено 13 буна , те да је ехо Невесињске пушке уздрмао цијелу Европу .

- Невесињска пушка је крупан догађај којим је покренут покрет ослобођења- истакао је МИјовић.

На питање колико је битно младим генерацијама говорити оно што је историја српског народа, Мијовић је одговорио да дјеца са наших простора , са сарајевско-романијског простора потичу из ратничких породица које гаје тај сензибилитет према слободарству, народној епици и да треба наћи мјеру како им прићи и заинтересовати их.

-У принципу то су добра дјеца , а да се о историји мора говорити са више аспеката јер је школско градиво нешто што их по правилу не интересује. Битно је да се градиво пређе, закачи нека оцјена , али треба се укључити у масовне медије, а има и добрих покушаја са стриповима , филмовима још од малих ногу и што се више пута понове нека имена и догађаји дјеца ће то да схвате. Морају имати одређену одговорност и желим им од свег срца да никада не виде рат нити да омиришу барут, али ово су трусна подручја и они морају да чувају свој идентитет и воде рачуна о прошлости- напоменуо је Мијовић.

Мијовић је истакао уколико се узму три тачке, једна из прошлости и једна гдје смо сада и када их спојимо у једну линију и она ће одредити трећу тачку ка којој иде- одредиће наш пут.

-Ми не можемо побјећи од себе и да нећемо да идемо тим путем, наши непријатељи нам га трасирају. Врло је важно да млади људи имају копчу са прошлошћу. Желим да уживају у слободи, у љубави , у игри и весељу али негдје краичком ока морају да прате и своју прошлост која је путоказ и мјера наше људскости и нашег битисања. Она је мјера наше културе и исходиште свега што јесмо а и што нисмо- напоменуо је Мијовић.

Мијовић је додао да би волио да се упозна са праунуком Пера Тунгуза, Наташом Глигорић која кроз различите изложбе и сјећања на свог прадсједа чува од заборава све оно што су учинили Перо Тунгуз и његови саборци.

- Колико имамо дуг према директним прецима имамо дуг и према прецима који су нам даровали  слободу коју баштинимо и настојимо да сачувамо. Сигурно оно што праунука Пера Тунгуза ради вриједно је сваке похвале  и волио бих да се упознам са њом. Невесињска пушка превазилази значај Херцеговине и БиХ. Она је након вишевјековне турске управе запалила читав Балкан и почео је процес преобликовања Балкана, стварања нових држава и до данас тај процес није завршен- нагласио је Мијовић и додао да је 150 година трептај за историју, да су ту два просјечна вијека .Напоменуо је да те ствари када се приближе дјеци на другачији начин, другачији од обичног, да они почну другачије и да размишљају.

Навео је да је доста дјеце са ових простора поријеклом из Херцеговине и да оно што се данас зове Црном Гором је уствари Стара Херцеговина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.