У Српцу "нестало" више од 1.600 људи

СРБАЦ - Иако локална управа у Српцу спроводи бројне пронаталитетне мјере, најновији подаци показују континуиран пад броја становника, рекордно мали број новорођене дјеце и неповољну старосну структуру становништва, што указује на дубоку и вишеслојну демографску кризу која из године у годину постаје све израженија.

Од 2013. године број становника у Српцу је смањен за више од 1.600 људи, а само у протеклој години општина је изгубила 214 становника.

Посебно забрињава што је у 2024. рођено свега 119 беба, што је најмањи број у посљедњих неколико година, док је број преминулих достигао 292 - највише у протеклој деценији.

- Број умрлих већ годинама премашује број рођених, а уколико се овај тренд настави, мораћемо се суочити са озбиљним посљедицама по све сегменте друштва - рекао је одборник Тихомир Адамовић.

На недавној сједници Скупштине општине Србац разматрана је информација о демографском развоју за прошлу годину у којој је наведено да је стопа фертилитета у Српцу свега 1,42, а према стандардима за стабилан раст популације треба да износи најмање 1,9.

Број склопљених бракова у 2024. години је порастао за 28 одсто у односу на претходну годину, али је и даље међу најнижима у посљедњих десет година. Истовремено, негативан миграциони салдо се наставља, а више људи се одсели него што се досели. У 2024. години 86 лица се доселило, док се 119 одселило.

Одборница Свјетлана Радојевић је рекла да је према попису из 2013. године општина Србац имала релативно уравнотежену старосну структуру, али је у међувремену број становника од 15 до 65 година опао, док број лица старијих од 65 година расте. То указује, како каже, на неповољан тренд који ће дугорочно утицати на радну снагу, пензијски систем и социјалне услуге.

- Бојим се да смо на ивици нестанка и требају нам системска рјешења. Мислим да нема демографске обнове без привредног развоја. Млади након школовања у Бањалуци и другим градовима не виде разлог да се врате, јер немају стабилно запослење, немају перспективу. Највећи број становника у Српцу смо управо имали када су постојале велике фабрике као што су "Итрис", "Стирокарт" и "Живинопродукт" које су запошљавале по неколико хиљада људи - рекла је Радојевићева.

Начелник Српца Млађан Драгосављевић каже да демографска криза није проблем само ове општине него глобална појава.

- Негативне стопе се биљеже у готово свим државама региона и Европске уније. Видимо да се и најразвијеније земље боре са ниским наталитетом, старењем популације и миграцијама младих. То нам говори да не постоји универзални рецепт за рјешење овог проблема, али то нас не смије обесхрабрити - рекао је Драгосављевић.

Додаје да постоје знаци постепеног оживљавања у одређеним сегментима, па је тако број дјеце у вртићу повећан са 246 на 276 у односу на претходну годину, што се директно доводи у везу са отварањем новог објекта вртића финансираног средствима Влада Србије и Републике Српске у износу од три милиона КМ.

- Општина издваја већи износ субвенција по дјетету за боравак у вртићу него што родитељи плаћају из свог џепа и то је конкретан показатељ наше посвећености. Сада има више могућности за укључивање дјеце у предшколски систем, што је и важан предуслов за планирање породице  -  рекао је Драгосављевић.

Он наводи да се и у средњем образовању биљежи позитиван помак јер је у прве разреде средњих школа у Српцу у 2024/25. уписано 106 ученика, што је највише још од школске 2018/19. године.

- Мјере попут бесплатног превоза, реконструкције школе и друге подршке ученицима позитивно су утицале на ову област - истакао је Драгосављевић.

Подршка

Општина Србац је само у прошлој години за демографске мјере издвојила око 945.000 КМ из буџета. У оквиру ових мјера налазе се финансијска подршка за новорођенчад, субвенције за грађевинско земљиште, лијечење стерилитета, вантјелесну оплодњу, помоћ вишечланим породицама, субвенционисање вртића и школског превоза, те стипендије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.