Тушевљак: Они који су пуцали у невине анђеле завршиће у паклу

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Пензионисани инспектор Министарства унутрашњих послова који је предано радио на истраживању ратних злочина почињених над српским народом Симо Тушевљак рекао је за "Глас Српске" да и данас, након три деценије, са болом се сјећа убиства Наташе Учур (10) и Милице Лаловић (11).

Снајпериста са зграде „Лориса“ на тадашњем Тргу Пере Косорића убио је Милицу и Наташу, које су играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59 у насељу Грбавица које је тада било под српском контролом.

Снимак увиђаја

- Један од најтежих дана у мом полицијском животу, а он је трајао 35 година, је био када сам са оцем Наташе Учур гледао видео снимак увиђаја њеног тијела.Човјек ме је замолио да то види први пут, а ја сам гледао више пута. Тада смо нас двојица заједно плакали и ридали - сјећа се Тушевљак.

Тушевљак је додао да Наташин отац Недељко прије тога није никада гледао тај снимак.

Симо Тушевљак

- Нажалост, ни за тај злочин и злочин све погинуле дјеце у Српском Сарајеву никада нико није одговарао, иако је Министарство унутрашњих послова Републике Српске поднијело кривичну пријаву против коменданта Првог корпуса  такозване Армије БиХ због снајперског дјеловања и гранатирања подручја и општина која су била под контролом Републике Српске - подсјетио је Тушевљак.

Он је напоменуо да су извјештаји поднесени против Вахида Каравелића и Неџада Ајнаџића.

Неопростив злочин

- Тај злочин је страшан и неопростив. Постоје и изјаве „Шева“ и њихових припадника који су писали извјештаје како су убијали на српској страни. Није у питању само Грбавица него и Илијаш, и Вогошћа, и Рајловац, и Илиџа, и Хаџићи и сва мјеста гдје су свјесно убијали дјецу. Не смијемо заборавити дјецу испред Гимназије „Игмански марш“ на Илиџи гдје су убијали дјецу а на око 100 метара налазила се линија разграничења. Они су врло добро видјели кога убијају и свјесно су убијали српску дјецу да би нас протјерали са тог подручја. Слава и част свој дјеци која су погинула, а погинула су само зато што су била српска дјеца и што су похађали школе у Српском Сарајеву - закључио је Тушевљак и додао да ће "они који су пуцали у недужне анђеле  одговарати пред Богом и завршити у паклу".

• Сјећање на монструозно убијене анђеле: Кад метак прекине игру

Отац Зорице Дивчић, Владо, чија је кћерка убијена на Врацама у кући 24. маја 1995. године, рекао је да се сваке године обиљежава страдање српске дјеце у Српском Сарајеву испред споменика. Зорица је, подсјећамо, тада била први разред основне школе.

- У кући их је било 25 и она је једина настрадала иако су ту биле и мајка и сестра. Оне су остале живе а ја сам био на линији. Чувао сам кућу. Ето све сам сачувао а дијете нисам могао сачувати - рекао је Владо и додао да је борац прве категорије.

Ране које не блиједе

Он напомиње да ране и туга за Зорицом не блиједе.

- Сваки дан је све теже и теже. Срце боли и не престаје - констатује Владо Дивчић.

11. март изабран је симболично као датум страдања ученица ове школе Наташе Учур и Милице Лаловић, уз напомену да је од 1992. до 1995. године страдало је још четворо ђака дванаестогодишњи Горан Бозало, петнаестогодишња Дијана Ћосовић, првачић Зорица Дивчић и четрнаестогодишњи Виктор Лале.

Испред Основне школе „Свети Сава“ подигнут је споменик у знак пијетета и сјећања на 118 погинуле српске дјеце у рату - "малих анђела".

Наташини родитељи, Рада и Недељко, преминули су 2021. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.