Сјећање на монструозно убијене анђеле: Кад метак прекине игру

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Основна школа "Свети Сава" у Источном Новом Сарајеву обиљежила је Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева, међу којом су ученице Наташа Учур и Милица Лаловић, убијене снајперским хицима на данашњи дан 1995. године док су играле ластиша испред зграде на Грбавици.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• У Основној школи „Свети Сава“ у Источном Новом Сарајеву обиљежен је Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева.
• Дан се обиљежава 11. марта, у знак сјећања на ученице Наташу Учур (10) и Милицу Лаловић (11), које су 1995. године убијене снајпером док су играле ластиша на Грбавици.
• Током рата 1992–1995. године убијено је 118 српске дјеце са подручја Српског Сарајева.
• Међу њима је шест ученика школе „Свети Сава“.
• Положени су вијенци код Спомен-обиљежја страдалој дјеци, а помен су служили свештеници Српске православне цркве.
• Обиљежавању су присуствовали породице жртава, ученици, наставници, представници институција и грађани.
• Породице страдалих поручиле су да бол не пролази ни након три деценије.
• Представници институција истакли су да је неопходно његовати културу сјећања и тражити правду за убијену дјецу.

Помен убијеној дјеци служили су свештеници Српске православне цркве, у присуству чланова породица страдалих, званица, ђака и наставника, те представника институцуија Републике Српске, БиХ и институција Града Источно Сарајево. 

Потом су положени вијенци код Спомен-обиљежја страдалој дјеци Српског Сарајева 1992-1995. године, у знак сјећања на прерано одузете животе 118 дјеце, од којих је шест ученика  школе „Свети Сава“.

Сјећање на 118 прекинутих дјетињстава

Вијенце и цвијеће положиле су породице страдале дјеце, изасланик српског чланан Предсједништва БиХ Бошко Томић, делегације града Источно Сарајево и општина у његовом саставу, борачких организација Сарајевско-романијске регије, Полицијске управе Источно Сарајево, Основне школе "Свети Сава" и грађани.

Ученици ове школе су извели пригодан умјетнички програм.

Школа која учи дјецу миру и памћењу

Директор школе Жељка Топалић рекла је да све вријеме уче ђаке колико је вриједан људски живот, колико је битно бити честит и поштен, колико је важно да сваки члан друштва високо цијени мир, љубав према онима који живе за Републику Српску и добробит српског народа и да саосјећа са страдалим српским жртвама.

Нагласила је и да је важно да знају да су слобода и достојанство српског рода светосавски завјет.

- Грађани Источног Сарајева никада неће и не могу заборавити страдање 118 дјеце, чија херојска жртва не смије да падне у заборав слободарског српског народа- поручила је Топалићева.

Топалићева је истакла да је највећи број дјеце страдао на Српској Илиџи и Илијашу, гдје је убијена Милена Драгићевић, у селу Ледићи је свирепо убијен осамнаестомјесечни Милун Тешановић, а најстарије погинуло дијете имало је 17 година.

Симболичан датум - 11. март

Она је подсјетила да је 11. март изабран симболично као датум страдања ученица ове школе Наташе Учур и Милице Лаловић, уз напомену да је од 1992. до 1995. године страдало је још четворо ђака дванаестогодишњи Горан Бозало, петнаестогодишња Дијана Ћосовић, првачић Зорица Дивчић и четрнаестогодишњи Виктор Лале.

Према њеним ријечима, подигнут је споменик у знак пијетета и сјећања на 118 погинуле српске дјеце у рату - "малих анђела".

- Настојимо да овим обиљежавањем у школи, као просвјетни радници, не дозволимо да икада утихну звона наше школе, којим са оглашавамо о овом страдању- рекла је Топалићева.

Она је напоменула да настоје да уче дјецу о значају сјећања на страдале вршњаке и да та сјећања буду изграђена са љубављу утемељеном дубоко у срцу.

Топалићева је истакла да у школи настоје да обиљежавање страдања српске дјеце не буде само историјски датум или статистичка бројка већ да ови меморијални догађаји буду глас памћења.

Бол мајки који не пролази

Ожалошћене мајке Рада Цвијетић и Милена Витковић с болом се присјећају трагедија у којима су изгубиле своју дјецу, истичући да њихове ране на срцу не зацјељују.

- Иста рана све те године и прислужујемо свијеће. Да сам 30 година једну пјесму пјевала и она би ми досадила.Скоро сваки дан идемо од гроба до гроба. Наши борци нису ни помишљали да науде туђој дјеци, а камоли да их попут муслиманских крволока свирепо убијају и муче. Никоме не судимо, али желимо да их стигне и судска и Божија казна- поручиле су оне и додале да су неке кости својих страдалих нашле и достојно сахраниле.

Подсјетиле су на убијеног малог Милуна од годину уи по дана коме су ломили и ноге и руке.

Навеле су да су убијени и Драгомир који је имао десет година и Данијела 12 година, а Милун 18 мјесеци.

Без освете, али са правом на памћење

Изасланик српског члана Предсједништва Бошко Томићу да су злотвори у протеклом рату убили 118 српске дјеце Српског Сарајева , што никада не треба заборавити ни опростити, али да се не треба ни светити.

- На простору Републике Српске страдало је 118 дјевојчица и дјечака, које су убили злотвори. Ко убије једног човјека, посебно дијете, као да је убио цијели свијет - рекао је Томић приликом обиљежавања Дана сјећања на убијену дјецу Српског Сарајева.

Он је истакао да је српски народ очекивао да правосуђе у БиХ бар покрене истрагу да се утврди ко је то учинио, али нема ни тога.

- Ако злотворе не стигне судска, онда ће их стићи Божија казна. Свако ко је узео пушку и кренуо у рат, па погинуо, он је кренуо у рат да се бори за своје интересе, циљеве, за своју дјецу, отаџбину, дом. Ниједно дијете никоме није криво- истакао  је Томић.

Он је додао да не вјерује да крвници мирно спавају.

- Опростити им никада не треба, али ми Срби се нећемо ни светити, ми нисмо за освету, него за миран живот- рекао је Томић.

Ластиш који је утихнуо

Он је поручио да само јединство спасава Републику Српску и српски народ, јер није битна политичка или страначка припадност, него баш свесрпско јединство.

Предсједник Скупштине Града Источно Сарајево Бошко Југовић рекао је да кроз снајпер гледати дијете и имати одлуку да изабере смрт може само монструм.

-Надамо се да ће их стићи осуда, да ће их стићи суд или овоземаљски или небески, а нашим становницима града Источно, односно Српско Сарајево порука да његујемо културу сјећања, да се сјећамо свих Милица и Наташа којих има широм Републике Српске- рекао је Југовић. 

За Дан сјећања на убијену и страдалу дјецу Српског Сарајева проглашен је 11. март, када су убијене дјевојчице Наташа Учур (10) и Милица Лаловић (11), чије су трагичне судбине постале симбол страдања дјеце на подручју Сарајевско-романијске регије.

Снајпериста са зграде "Лориса" на тадашњем Tргу Пере Косорића убио је Милицу Лаловић и Наташу Учур, које су играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59 у насељу које је тада било под српском контролом.

Према свједочењима тадашњих становника Грбавице, у вријеме када су убијене дјевојчице није било никаквих ратних дејстава, јер је био склопљен споразум о примирју које су надгледали француски и руски припадници међународних војних снага.

Српска дјеца убијана су и тешко рањавана не само на Грбавици, него и другим дијеловима Сарајева који су у рату били под српском контролом - Војковићима, Грлици и Врацама.

Tоком рата убијено је шесторо ученика Основне школе "Свети Сава", а велики број је рањен.

На Спомен-обиљежју убијеној дјеци са подручја Српског Сарајева од 1992. до 1995. године уклесани су стихови пјесника Горана Врачара "Сумрак", посвећени страдалој дјеци.

Споменик је подигнут на иницијативу Школског одбора и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево ради његовања сјећања на убијену дјецу у Српском Сарајеву.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.