Свијет до гуше у дуговима, БиХ још држи главу изнад воде

САРАЈЕВО - Свијет се никада није више задуживао, а према пројекцијама Међународног монетарног фонда (ММФ), јавни дуг САД у овој години достићи ће 40,7 билиона долара, док бројне развијене економије све теже носе терет дугова. БиХ, с друге стране, и даље је међу мање задуженим европским земљама, али економисти упозоравају да није пресудна висина дуга, већ начин на који се позајмљени новац троши.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Јавни дуг САД ове године достићи ће 40,7 билиона долара, док је Јапан и даље свјетски рекордер по односу дуга и БДП-а са више од 204 одсто.
• БиХ је и даље међу мање задуженим европским земљама, јер укупан јавни дуг износи око трећине БДП-а.
• Економисти упозоравају да није пресудно колико се држава задужује, већ у шта троши позајмљени новац, а у БиХ се он најчешће користи за крпљење буџетских рупа.

Амерички дуг мјери се деценијама отплате

Да би се дочарала величина америчког дуга, довољно је рећи да би за његову отплату темпом од милијарду долара дневно било потребно више од 111 година. Ипак, сама висина дуга не говори увијек колики је стварни ризик за неку земљу. Економисти истичу да су много важнији однос јавног дуга према величини економије, као и способност државе да редовно сервисира своје обавезе. Амерички јавни дуг већ премашује 120 одсто БДП-а, али САД имају предност јер је долар главна свјетска резервна валута. Захваљујући великој потражњи за америчким државним обвезницама, Вашингтон се задужује под условима који су недостижни већини других земаља.

Јапан предњачи по задужености

Када се посматра однос јавног дуга и величине економије, на врху свјетске листе налази се Јапан. Очекује се да ће његов јавни дуг у овој години премашити 204 одсто БДП-а, односно бити више него двоструко већи од годишње економске производње. Такав ниво задужености био би озбиљан проблем за већину држава, али Јапан, према ријечима економиста, има специфичну позицију јер највећи дио дуга држе домаћи инвеститори, а земља располаже снажним финансијским системом.

Међу земљама са високим односом јавног дуга и БДП-а налазе се и Сингапур, Судан и Бахреин, али економисти наглашавају да проценат дуга сам по себи није довољан за процјену ризика. Инвеститори истовремено посматрају кредитни рејтинг, политичку стабилност, фискалну дисциплину и способност земље да се поново задужује по прихватљивим условима.

Европа под све већим теретом дугова

И Европа све теже носи терет јавног дуга. Грчка и Италија годинама имају дуг већи од 130 одсто БДП-а. Француска је већ изнад 110 одсто БДП-а, Велика Британија око 100 одсто, док се и Шпанија приближава тој граници. Изузетак је Њемачка, која захваљујући уставној "кочници дуга" и даље успијева да јавне финансије држи под каквом таквом контролом.

БиХ и даље испод европског просјека

За разлику од највећих свјетских и европских економија, БиХ и даље има релативно низак ниво јавне задужености. Према посљедњим подацима, спољни дуг БиХ на крају првог квартала 2026. износио је 9,5 милијарди марака, што је највиши апсолутни износ у посљедњих пет година. Тај износ, без државних гаранција, представља око 16,8 одсто БДП-а. Када се посматра укупан јавни дуг свих нивоа власти, он износи око трећине БДП-а, што је и даље знатно мање него у већини европских земаља.

Није проблем дуг, већ како се троши

Економиста Игор Гавран указује да само задуживање није проблем, јер и најразвијеније економије годинама функционишу са високим јавним дугом. По његовој оцјени, много је важније у шта се позајмљени новац улаже. Како каже кључно је да ли се средства усмјеравају у пројекте који повећавају производњу, запосленост и економски раст или се користе за покривање текуће потрошње. Истиче да овдашње власти то углавном раде због другог наведеног, покушавајући да закрпе буџетске рупе и обезбиједе социјални мир. Гавран додаје да САД могу носити дуг од десетина билиона долара захваљујући статусу долара као главне свјетске резервне валуте и најдубљем финансијском тржишту, док се много мање економије могу наћи у озбиљним проблемима и са далеко нижом стопом задужености ако немају стабилан привредни раст и повјерење инвеститора.

- У времену када камате расту, а буџети су под све већим притиском, право питање више није само ко има највећи дуг, већ ко га може носити без озбиљних посљедица по економски раст - поручио је Гавран.

ФЕД и страхови

Трошкови задуживања у САД достигли су највиши ниво од 2007. године након што су Федералне резерве (ФЕД) одлучиле да пети пут заредом задрже кључне каматне стопе непромијењеним. Принос на 30-годишње америчке трезорске обвезнице скочио је на 5,23 одсто, што показује раст забринутости инвеститора због могућег новог инфлаторног таласа, посебно због раста цијена нафте након сукоба на Блиском истоку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.