Свети Сава данас међу Србима

Прошло је више од 800 година од рођења Растка Немањића, најмлађег сина великог жупана Стефана Немање и његове супруге Ане.

Растко је као тинејџер напустио своје отачаство и са руским монасима упутио се на Свету Гору, у манастир Св. Пантелејмона, а затим је пострижен у Ватопеду и на монашењу добио име Сава. На тај начин испунио Христове ријечи из јеванђеља: "Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на Небу; па хајде за мном" (Мт. 19, 21). Ово иначе представља и први познати контакт Срба и Руса, али Савино законодавно дјело ће у вијековима који буду долазили оставити утицај на развој права међу Русима.

Као млад монах на Светој Гори Сава је заједно са оцем Симеоном започео обнову једног запустјелог манастира, који ће претворити у српску лавру Хиландар, који ће постати једно од најзначајнијих жаришта духовности, писмености и културе међу српским народом. Савино дјело је настављено са писањем типика за Кареју, Хиландар и Студеницу, којима је уређен живот у манастирима, који су били слободни од сваке власти.

Савин велики труд на пољу снажења црквеног живота међу Србима награђен је стварањем аутокефалне Српске цркве, чији је постао први архиепископ. Састављање Законоправила или Номоканона, чиме је рецепција римског права дошла међу Србе и данас се убраја у највиша достигнућа српског друштва у цјелини.

Велики путник, који се отиснуо у Свету земљу, да посјети гроб свог великог претходника Светог Саве Освећеног, обиђе стара светилишта и мјеста у вези са Христом Спаситељем, центре древних патријаршија и да представи српски аутокефални, самодржавни народ. Од Саве је створен човјек познат скоро цијелом тадашњем свијету.

Дјела говоре

Овај чланак нема за циљ понављање већ познатих чињеница из живота првог српског архиепископа и светитеља. У оваквим приликама људи се увијек преиспитују и размишљају шта нам данас значи дјело Светог Саве, шта можемо истински да научимо од њега и примијенимо у данашњем времену. Да ли су то само понављања добро познатих чињеница из Савина живота, да би био похваљен његов геније, иако то самом Сави није потребно, јер његова дјела говоре за њега.

Данас се Свети Сава прославља као школска слава, кога славе школе широм српских земаља, дјеца му пјевају пјесме; учитељима, наставницима и професорима се упућују честитке поводом њиховог празника и тако се Сава не(намјерно) посматра као личност којој дјеца посвете неколико стихова и пјесама, и Он остане у сјећању као неко коме су посвећиване приредбе у школском узрасту. Ипак, Сава је највећа личност српске историје, духовне и свјетовне, који је живот посветио свом народу и унио смисао у његово постојање и историју.

Због тога бих издвојио неколико ствари у вези са његовим животом: слобода избора, ревност (хитрина), озбиљност и дјеловање. Још као тинејџер (данас бисмо га тако назвали) млади Растко се отиснуо у непознато, владарске дворе је замијенио манастиром и, показаће се, тако својим избором одредио и усмјерио ток српске историје. Његов завјет, који се физички испунио на Косову пољу (1389) представља слободан избор за Царство Небеско, које је својом вољом изабрао и кнез Лазар. Старе српске хагиографије често истичу ревност, односно брзину или хитрост као једну од врлина својих јунака, који не одгађају ствари и не чекају посљедњи тренутак за активну дјеловање, већ сваки тренутак свог живота желе да искористе за добра и корисна дјела.

Поглед на свијет

Чини ми се да је управо ово један од сегмената који недостаје модерном човјеку, који одгађа ствари и не преузима довољно одговорности на себе, због чега се проблеми и обавезе само гомилају, у ионако нагомиланом и убрзаном свијету. Савин поглед на свијет је био озбиљан и управо озбиљност приступања животу, поглед на вјеру, подвиг, историју чини битан сегмент његове личности. Због тога треба рећи да Сава није личност која се спомиње само у школским приредбама (иако је то потребно), већ у сегментима нашег дјеловања, као непресушни извор за даља стварања и дјеловања.

То нас напосљетку доводи до посљедњег појма - дјеловање. Сваки дан свог живота Сава је искористио за дјеловање и стварање и није се задовољио причом како нешто треба да буде урађено, већ је одмах приступао стварима које су биле потребне српском народу.

У младићком добу је саставио типике, саградио манастир, у зрелом стекао аутокефалност српској цркви, а у позним годинама се отиснуо на далек пут да би српски народ још више приближио изворишту православне вјере. Његова идеја је била снажна, али из ње је произашло још снажније дјеловање, због чега је његово дјело и даље централна нит српске духовности, историје и културе.

Дејан ДОШЛИЋ, асистент на Филозофском факултету у Бањалуци

(Пројекат "Српска идеја - сагласје генерација: Српска политичка и културна мисао и како се социјализују нове генерације" Катедре за политикологију ФПН-a у сарадњи са историчарима са Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, подржан је од Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.