Фото: Епархија захумско-херцеговачка
ТРЕБИЊЕ - Манастири Херцеговачка Грачаница и Тврдош међу најпознатијим су српским светињама у Херцеговини, али посебно мјесто заузима и манастир Житомислић, смјештен у близини Мостара.
Ова светиња издваја се не само својом богатом историјом и страдањима кроз која је пролазила, већ и једним необичним детаљем - палмом у манастирској порти која расте укриво.
Манастир са богатом историјом
Манастир Житомислић налази се у истоименом селу, недалеко од Мостара, а од Требиња је удаљен нешто више од стотину километара.
Према историјским подацима, манастир је подигнут 1566. године, у вријеме када је у оближњем Мостару изграђен Стари мост. Његовим ктиторима сматрају се Милорадовићи-Храбрени, угледна и имућна православна породица тог времена, а манастир је посвећен празнику Благовијести Пресвете Богородице.
Истраживања су показала да је првобитна црква подигнута на темељима старије богомоље, што свједочи о још дубљој историји овог простора.
Захваљујући везама Милорадовића са Русијом, манастир су касније посјећивали и даривали њихови потомци.
Житомислић је кроз вијекове био важан духовни и просвјетни центар. У њему је постојала преписивачка дјелатност, чувани су вриједни рукописи, а 1858. године отворена је Природна духовна школа, прва такве врсте на простору Босне и Херцеговине.
Многи монаси који су боравили у овој светињи касније су одлазили на Свету Гору, а неки су постали и хиландарски монаси, остављајући траг у историји Српске православне цркве.
Страдање у Другом свјетском рату
Манастир је тешко страдао током Другог свјетског рата, када су усташе убиле свих осам монаха који су тада чинили житомислићко братство.
Њихови земни остаци бачени су у Видоњску јаму на десној обали Неретве, док су манастирска библиотека, ризница и конаци опљачкани и спаљени.
Главни храм, међутим, чудом је преживио ово разарање.
Крајем 1990. године из Видоњске јаме извађене су мошти страдалих монаха, који су касније канонизовани као Житомислићки новомученици. Њихове мошти свечано су сахрањене 3. фебруара 1991. године у гробници иза олтара, уз учешће тадашњег патријарха Павла.
Ново страдање 1992. године
Ново велико страдање манастир је доживио 1992. године, када је храм миниран и до темеља порушен, а експлозивом је уништен и гроб у којем су се налазиле мошти Житомислићких новомученика.
Само неколико седмица раније манастир су напустили сестринство, на челу са игуманијом Евпраксијом, и духовник, игуман Јован Недић.
Значајнија обнова манастира почела је између 2003. и 2005. године, када је ова светиња поново добила свој препознатљиви изглед.
Крива палма - симбол живота
У манастирској порти данас посебну пажњу привлачи палма необичног облика.
Она је преживјела рушење манастира 1992. године, али је током разарања остала заробљена испод рушевина. У покушају да пронађе пут ка сунцу, стабло је расло укриво, због чега је данас постало један од најпрепознатљивијих симбола Житомислића.
Поред палме стоји натпис који објашњава њен необичан облик: она је преживјела рушење манастира и пронашла пут испод рушевина.
Зато је крива палма у Житомислићу више од необичног природног феномена – постала је симбол побједе живота над мржњом и разарањем.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.