Шверцери цигарета прешли на војни режим

Док већина грађана спава, у густим шумама и на стрмим козјим стазама дуж границе између БиХ и Црне Горе води се непримјетни, али милионски вриједан рат. Са једне стране су кријумчари цигарета који користе илегалне путеве, намјенски преправљена возила са тајним бункерима и разрађену мрежу "чистача" на терену, а са друге безбједносне агенције које покушавају да затворе те црне рупе на мапи.

Овај илегални бизнис осим на граници одавно је и на домаћем тржишту прерастао аматерско шверцовање у торбама и данас је то високоорганизовани криминални систем са јасном војничком хијерархијом. Од појединачних произвођача који вишак дувана сијеку у кућним варијантама, преко илегалних фабрика скривених у помоћним објектима, па све до пребацивања хиљада кутија цигарета без акциза преко тешко проходних планинских масива црно тржиште дувана БиХ непрестано мијења облик како би остало корак испред закона.

Руте

Гранична полиција БиХ континуирано ради на пресијецању ланаца кријумчарења цигарета и дуванских производа, као и на сузбијању дјеловања организованих криминалних група. У овим активностима кључна је, наглашавају, међународна сарадња са полицијским и царинским агенцијама сусједних земаља, што омогућава бржу размјену информација и координацију на терену.

Највећи број кривичних дјела до сада су откривени на граници између Црне Горе и БиХ. У оперативним акцијама разбијено је више организованих мрежа које су се бавиле кријумчарењем и растурањем цигарета страног поријекла без акцизних маркица.

- Ове криминалне групе имају јасно дефинисану хијерархију и подијељене улоге, од организатора и добављача, преко возача и такозваних "чистача" који прате пут, па све до крајњих купаца и саучесника – казали су "Гласу" у Граничној полицији БиХ и додали да кријумчари, како би избјегли граничне контроле, најчешће користе илегалне и шумске путеве.

Бункери

Припадници Граничне полиције БиХ нелегалну робу проналазе детаљним провјерама и прегледима возила, гдје шверцери користе намјенски направљене скровите просторе у унутрашњости аутомобила.

Од изузетног значаја у свакодневном раду је и специјалистичка опрема. Примјена савремених технологија, попут скенера, камера, сонди и база података, омогућава брже препознавање сумњивих образаца понашања и ефикасније усмјеравање контрола.

Из Граничне полиције поручују и да је захваљујући појачаним активностима на националном и међународном нивоу, као и унапријеђеним контролним механизмима, у посљедње четири године примјетан пад броја случајева кријумчарења акцизних роба преко границе БиХ.

Према званичним подацима, припадници Граничне полиције БиХ су током 2025. године на границама и у граничном појасу заплијенили и привремено одузели 20.264 кутије цигарета без акцизних маркица. Укупна процијењена вриједност одузете робе износи 73.659 марака. То је у просјеку око 3,6 КМ по кутији на црном тржишту, што јасно показује зашто је легално тржиште (гдје су цигарете знатно скупље због акциза) у проблему.

- Настављамо са максималним ангажовањем свих људских и материјално-техничких капацитета у заштити државне границе, с циљем сузбијања прекограничног криминала и стварања сигурног окружења за све грађане - поручили су из Граничне полиције БиХ.

Тоне у илегали

Колико овај криминал узима маха, најбоље показују подаци Агенције за истраге и заштиту (СИПА) која је од 2021. године до почетка јуна ове године надлежним тужилаштвима поднијела 29 извјештаја о кривичним дјелима у области шверца цигарета и то против чак 154 физичка лица.

- У том периоду, између осталог откривено је и привремено одузето 24 тоне дувана у листу, 341.843 кутије цигарета које нису обиљежене акцизним маркицама, 109.000 комада филтера за цигарете, 18 машина за резање дувана, 39 машина за пуњење и 16 вага, као и други предмети који могу послужити као доказ у кривичном поступку - казали су "Гласу" у СИПА.

Нагласили су и да су поменута лица лишена слободе због постојања основа сумње да су починила кривична дјела организовани криминал, недозвољен промет акцизних производа, пореска утаја или превара, недозвољено складиштење робе, недопуштена трговина и прање новца, а која су прописана Кривичним законом БиХ.

СИПА у оквиру својих надлежности проактивно дјелује с циљем спречавања, откривања и истрага кривичних дјела која се односе на илегални промет дувана и цигарета на тржишту БиХ. У том смислу, СИПА на пољу борбе против недозвољене трговине дуваном у сарадњи са другим полицијским тијелима у БиХ, али и Управом за индиректно опорезивање (УИО) и другим надлежним органима предузима мјере и радње на документовању и доказивању ових кривичних дјела.  

Шта раде дуванџије?

Из СИПЕ поручују и да су до сада спровели више оперативних акција, чији је предмет истраге био недозвољен промет акцизних производа, цигарета и резаног дувана, на које није плаћена акциза.

Према прикупљеним оперативним сазнањима у готово свим случајевима недозвољен промет резаног дувана врши се на начин да индивидуални произвођачи дувана, организаторима производње, правним лицима, предају унапријед уговорене количине дувана.

- Остатак дувана индивидуални произвођачи продају другим лицима која дуван режу и резани дуван продају без плаћања акцизе на дуван за пушење и без обиљежавања резаног дувана акцизним маркицама БиХ - откривају у СИПА и додају да су чести и случајеви да индивидуални произвођачи и сами врше резање и продају дувана без плаћања акцизе на дуван за пушање.

Када је ријеч о цигаретама без акциза на домаћем тржишту, из СИПА наводе да према њиховим сазнањима те цигарете на подручју БиХ углавном се кријумчаре са подручја Црне Горе и Србије.

- Када цигарете илегалним путем из тих земаља стигну на домаће тржиште кријумчари их препродају својим купцима, а који даље исте те цигарете продају крајњим купцима - појаснили су у СИПА и подвукли да имају добру сарадњу са свим полицијским тијелима у БиХ, УИО те другим надлежним органима. Само на тај начин, наглашавају, могуће је одговорити свим безбједносним изазовима, а између осталог и борби против појединаца и организованих група које се баве кријумчарењем акцизне робе.

Имате веб...

И док су у безбједносним институцијама били рјечити о овој теми која "гута" на стотине милионе марака који би могли бити уложени у изградњу путева, школа, болница, вртића, у правосудним институцијама, односно у Тужилаштву БиХ, упутили су нас да све информације које нас занимају потражимо на њиховој интернет страници.

- У годишњим информацијама о раду имате детаљне податке о предметима за кривично дјело недозвољеног промета акцизних производа из члана 210а КЗ БиХ. Из вијести и информација можете видјети детаље о спроведеним активностима у борби против организованих криминалних група повезаних са илегалном производњом и прометом цигарета и резаног дувана - казали су "Гласу" у Тужилаштву БиХ.

У истом мејлу послали су и линкове на којима се можемо информисати.

Овакав наступ Тужилаштва БиХ је за сваку осуду с обзиром на значај теме и јавни интерес јер се наша питања нису односила на опште информације које су већ јавно доступне на њиховој веб-страници, већ на конкретне податке и ставове Тужилаштва БиХ у вези са шверцом цигарета, резултатима истрага, подигнутим оптужницама и процјенама размјера овог проблема.

Кено, Халчо...

Увидом у интернет страницу Тужилаштво БиХ дошли смо до податка да су  ове године подигли три засебне оптужнице против лица која се терете за недозвољен промет акцизних производа. Оптужени су затечени са хиљадама кутија нелегалних цигарета, машинама за производњу и стотинама килограма резаног дувана без акцизних маркица.

Оптужница је подигнута против Кенана Хусагића званог Кено из Зеници, а која га терети да је покушао неовлаштено ставити у промет цигарете које нису биле обиљежене контролним пореским маркицама. Према наводима оптужнице, он је ради даље продаје набавио 6.000 кутија (600 боксова) цигарета без акцизних маркица. Нелегалну робу је крио у породичној кући, гдје су је приликом претреса пронашли и привремено одузели припадници Федералне управе полиције (ФУП).

Поред Кене оптужница је подигнута и против Халила Халилагића званог  Халчо  из Горажда. Он се терети да је од њему познатих лица набављао велике количине резаног дувана, који је потом складиштио у помоћном објекту куће у сарајевској општини Илиџа. Халилагић је у том објекту, помоћу одговарајуће опреме, нелегално производио цигарете које је касније препродавао грађанима.

Трећа оптужница подигнута је против Хусрефа Шачића званог Хуско из  Сарајева. Шачић је затечен у кривичном дјелу када су га полицијски службеници зауставили на магистралном путу Тузла–Орашје, а у аутомобилу је превозио 160 килограма ситно резаног дувана са намјером да га стави у даљи промет на црном тржишту.

Неславна листа

Губици државних каса у региону због шверца дувана варирају из године у годину, у зависности од оштрине акцизних скокова и ефикасности полицијских акција. Ипак, према аналитичким процјенама, црно тржиште дувана односи стотине милиона марака из буџета земаља у региону.

БиХ је једна од најпогођенијих тржишта у западној Европи, са процијењеним годишњим губитком од 293 до 419 милион КМ на акцизама и ПДВ-у. Нагли скок акциза у претходним годинама створио је огроман јаз у цијенама између легалних и илегалних производа, што је отворило простор за процват шверца резаног дувана и такозваних "но наме" брендова.

Хрватска, као чланица Европске уније, биљежи годишњи минус између 195 и 254 милиона КМ, док у Србији тај губитак варира од 156 до 235 милиона КМ годишње. Црна Гора биљежи годишње губитке од 58 до 98 милиона КМ, док Сјеверна Македонија има најмање губитке у региону, који се процјењују на 39 до 78 милиона КМ годишње.

Помака има, али...

Предузете мјере надлежних безбједносних институција дају резултате, што је видљиво и из података УИО која је забиљежила значајно боље резултате по основу прихода од акциза на дуван и дуванске прерађевине. Ти приходи лани су износили 1,175 милијарди КМ, што је за око 40 милиона више у односу на 2024. годину.

- Ако те приходе упоредимо са приходима из 2020. године када је укупно по овом основу прикупљено 709,7 милиона КМ, онда се може закључити да су приходи од акциза на дуван и дуванске прерађевине у 2025. години били већи у односу на 2020. годину за чак 65 одсто - наводе у УИО.

Подаци о броју издатих акцизних маркица УИО такође говоре у прилог чињеници да "црно тржиште" цигарета и дувана у БиХ опада. Тако је лани УИО издала око 311 милиона комада акцизних маркица, а 2024. године око 294 милиона комада акцизних маркица. Ако посматрамо 2020. годину, тада је УИО издала само 185 милиона комада маркица.

У прва четири мјесеца 2026. године службеници УИО одузели су дуван и дуванске прерађевине који су се покушали продати на црном тржишту, као и машине за резање дувана и паковање цигарета, у укупној вриједности од три милиона КМ.

Искуства из Србије

И економисти који прате ову тему наводе да су у посљедњих шест година забиљежени значајни резултати, поготово у смањењу нелегалне трговине паклицама цигарета.

- Ту је дошло до значајног смањења обима илегалне продаје. Чак и у европским оквирима БиХ спада у ред земаља које су највише смањиле нелегалну трговину у том сегменту  - казао је "Гласу" предсједник Удружења економиста "SWOT" Саша Грабовац.

Са друге стране, наглашава да нелегална производња и продаја резаног дувана тренутно горући проблем.

- Ту имамо јако лоше резултате и том сегменту у идућем периоду треба посветити већу пажњу – казао је Грабовац и додао да су се у овом случају показала добра искуства из Србије гдје се производња дувана прати од самог засада на пољу до дистрибуције на тржницима и путем онлајн канала.

Грабовац наглашава и да је добродошла иницијатива и за измјене Закона о акцизама гдје би и нови дувански производи типа "вејпова" требало да буду обухваћени пореским третманом.

Ко је губитник?

Са друге стране економиста Игор Гавран наводи да иако висина акциза свакако подстиче шверц и куповину на црно, јер омогућава већу разлику у цијенама, било би неозбиљно очекивати престанак шверца смањењем акциза.

- Ипак је највећа одговорност на надлежним институцијама које дозвољавају раст било којег облика криминала својим недјеловањем. Такође је погрешно схватити акцизе на цигарете искључиво као извор јавних прихода - њихово повећање треба имати примарну функцију заштите здравља, односно притиска на пушаче да престану с пушењем. Смањење акциза би можда смањило потицај за шверц, али би смањило и притисак на пушаче, а осим штете за њих саме и њихову околину, пушење ствара и огромне трошкове за здравствени систем које сви ми плаћамо, а не само пушачи – казао је "Гласу" Гавран.

Како поручује, акцизе плаћају само они који су изабрали да себе трују.

- И треба да их плаћају што више, али треба да тежимо смањењу прихода од таквих акциза у смислу смањења пушења генерално и надајмо се једног дана потпуном престанку. Наравно, уз друге мјере. Питање је и ко у ствари губи овај новац о којем је ријеч? Ми немамо властиту производњу цигарета, јер смо дозволили уништење домаће индустрије, домаћа производња дувана изумире, новац од акциза се ненамјенски троши…  - поручује Гавран.

У овом ланцу, како наглашава, и легалне и нелегалне трговине цигаретама највише губе грађани без обзира који је омјер зараде између великих дуванских компанија, корумпираних власти и шверцера.

Анонимне дојаве

Група за оперативне послове у УИО је путем отворене линије 080020607, e-maila [email protected], вибер броја 065/355-155 и путем редовне поште укупно запримила 699 пријава од чега се значајан број пријава односио на недозвољени промет дуваном и дуванским прерађевинама. Након запримања и обраде предметних пријава, исте су достављене на надлежно поступање другим организационим јединицама УИО. Улога грађана у борби против црног тржишта је од великог значаја с циљем идентификације лица која се баве недозвољеним прометом цигарета и дувана на простору БиХ, јер они имају најбољи увид у то што се дешава у њиховој околини.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.