Сарајевски гуслари поново на окупу у Бистрици код Градишке

ГРАДИШКА – У живописном поткозарском селу Бистрица код Градишке протеклог викенда одјекнуо је звак јавора и коњске струне.

Окупљени око заједничке љубави према древном инструменту и жеље да сачувају живу ријеч народног предања, сарајевски гуслари, расути по разним крајевима од Бијељине, Градишке до Аустрије након ратних дешавања, поново су се сабрали на једном мјесту да евоцирају успомене, запјевају и подсјете на значај традиције која их је одржала.

Међу окупљеним мајсторима и чуварима баштине био је и познати народни гуслар Вукан Ђука, родом из села Карачић у општини Илијаш. 

Човјек који је уз гусле од своје шесте године, наслиједивши ову вјештину од оца, ујака и ђеда, подијелио је са присутнима причу о нераскидивој вези српског народа и гусала.

- Гусле су један специфичан инструмент који човјек треба пажљиво да слуша. То је стари српски резонатор историје који се вијековима преносио с кољена на кољено. Оне су окупљале и сабирале људе, говориле им истину и преносиле све оно што се дешавало у нашем народу - страдања, рађања, весеља и трагедије. Да није било гусала, све од Бијелог мора до Триглава што није записано било би заборављено. Оно што су гусле опјевале, то је заувијек остало у историји - прича Ђука.

Поред тога што је врхунски извођач, Ђука је и мајстор у изради овог инструмента.

Током дружења у Бистрици, открио је и дио тајне стварања савршених гусала, које се праве искључиво од најзвучнијег дрвета у природи - горског јавора, израслог на врлетним планинама под ударима громова и сунца.

- Тајна доброг звука је у прецизним пропорцијама. Дебљина дрвета на карлици мора бити тачно осам милиметара да би имала праву резонанцу. Кожа се ставља од јарета или јарца због чврстине и вибрације, на гудало иде коњски реп, и тако се добија тај специфичан, мелодичан тон - објашњава Ђука, додајући да израдом доминирају мотиви попут орла, који симболизује надмоћ и висине, или дивојарца, као симбола непокора, јунаштва и витештва.

Посебно емотиван дио сусрета у Бистрици био је посвећен сјећањима на предратни живот у сарајевској регији и Илијашу, гдје су се гусларске вечери окупљале на хиљаде посјетилаца.

Окупљени су се присјетили времена када није било модерних медија, већ је било довољно проћи кроз село и најавити догађај, па да се на једном мјесту сакупи и по неколико стотина људи жељених пјесме и историје.

Ипак, најважнија порука из Бистрице, како каже домаћин Његош Стјепљнович јесте да гусле нису само прошлост, већ и будућност. 

Ђука, који је данас и на челу Удружења гуслара „Филип Вишњић“ из Бијељине, наглашава да омладина све више показује интересовање за овај инструмент.

Уз искусне мајсторе у Бистрици су се представили и млади гуслари, међу којима су Драган Анђић, Лука Бошњак, млади Петар и други, доказујући да сарајевски гуслари и даље поносно држе своју секцију и преносе традицију на нове нараштаје у Републици Српској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.