Струјом убија амброзију

Када амброзију уништавате струјом, сјеме постаје стерилно, што је велика предност у односу на кошење стабљике, јер тада само појачавате коријенов систем и растурате сјеме, рекао Митар Бороја

МРКОЊИЋ ГРAД - Магистар електротехничких наука Митар Бороја, из Бјелајаца, код Мркоњић Града, власник је бројних проналазака и патената из области електротехнике. Овај истакнути научни радник, који има 59 година, цијели радни вијек посветио је изучавању дијела и унапређења проналазака великог српског научника Николе Тесле. Бороја је објавио десетак књига и више стотина научних радова о проналазаштву Николе Тесле. Посљедњи значајан проналазак је уређај за уништавање амброзије - уз помоћ струје. Ријеч је о уређају који високонапонском струјом, јачине 25 хиљада до 30 хиљада волти, уништава стабљике амброзије. - Већ двадесет година интензивно радим на проналаску нових поступака на високонапонским изворима. На сву срећу, амброзија је јако осјетљива на високе напоне, за разлику од других корова. Међутим, да би се стабљика амброзије уништила, потребна је струја од 25 хиљада волти. Тако да двије и по бомбине из аутомобила могу да произведу струју за уништавање амброзије - прича Бороја. Када се амброзија третира струјом, објашњава он, њено сјеме постаје стерилно. То је велика предност у односу на то када се њена стабљика уништава кошењем, јер се тада само појачава коријенов систем и растура сјеме. Када се уништава струјом, њене жиле су спаљене и стабљика је уништена, а ефекат уништења је 120 одсто. Бороја истиче да и друге биљке које нису у директном струјном колу тада буду уништене, јер амброзија има вретенаст коријен, расплетен и осјетљив. Пролазни отпор је, наиме, на крајевима коријена. Тако да амброзији страдају врхови коријена. Због тога је амброзија најлакша за уништавање од свих биљака уз помоћ струје. - За уништавање амброзије може се направити портабл уређај, као што сам ја урадио. A за уништавање у неприступачним подручјима може се направити сонда, која би се пустила из хеликоптера. Наравно, уређај се може уградити и на трактор и друге пољопривредне машине - истакао је Бороја. Захваљујући напретку технологије, каже, уређај с кондензаторима за уништавање амброзије може се ставити у "кутију од шибица", тако да буде мобилан и једноставнији за руковање. Своје изуме Митар Бороја нудио је разним институцијама и предузећима. Међутим, одговора још нема, мада су амброзијом "заражене" велике површине у Српској. - Главни разлог зашто још нико није показао интерес за мој изум за уништавање амброзије помоћу струје, јесте монопол који има хемијска индустрија. Међутим, уништавање амброзије хемијским средствима не даје жељене резултате - истиче Бороја. Он објашњава да је амброзија на наше просторе донесена 1936. године у сјемену дјетелине, из Сјеверне Aмерике. Сјеме из Војводине ширило се и у остале дијелове предратне Југославије, у просјеку 20 до 30 километара годишње. - Aмброзија је горостасна биљка и углавном расте на запуштеним површинама. У Бјелајцу и околини Мркоњић Града има је на више локација, а примијетио сам да се посебно "прима" на локацијама гдје се налази дунавски пијесак. Вјероватно да њено сјеме дође у пијеску, јер има 39 година приход клијавости - тврди Бороја. Проблем је када сазрије полен стабљике амброзије, која има на хиљаде зрнаца. Струјањем вјетра она могу да се пренесу на удаљеност и до 20 километара. Тада настају проблеми за многе људе, јер је амброзија најјача травна грозница, а проблеме имају и животиње. Око 10 одсто становништва у Српској има алергијске проблеме због амброзије. С. ДAКИЋ КЊИГA О ТЕСЛИ Митар Бороја недавно је издао књигу "Никола Тесла: Проналасци са примјеном у пољопривреди". Књига садржи три цјелине. Први дио рукописа односи се на историјски развој примјене електричне енергије у области пољопривредне производње, са посебним освртом на оне електричне апарате који су намијењени сузбијању и уништавању корова у пољопривредним културама. Други дио односи се на примјену Теслиних патената у овој области, који су у активној употреби, али и оних који би могли да буду примијењени. Трећи дио су научни и стручни радови из области пољопривреде. Бороја ће до краја године бранити докторску дисертацију на тему: "Сузбијање коровске вегетације у пољопривредним културама електричном струјом", у контексту чувене Теслине изреке: "Успјешни узгајају двије травке тамо гдје расте једна". КОРИДA - Велика преокупација магистра Бороје је љубав према родном крају и истраживачки рад о коридама у Крајини, а нарочито Грмечкој кориди. Тако је 2002. године свјетлост дана угледало издање књиге "Записи о Грмечкој кориди", која говори о одржавању и постојању ове кориде од 1772. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.