»Срна« наградила најбоље раднике

Бањалука - Новинска агенција Републике Српске "Срна" може постати кичма информационог система Српске, али јој је у томе потребна помоћ свих који је могу пружити, изјавио је директор ове агенције Никола Деретић.

Деретић је на прослави крсне славе агенције Благовијести рекао да су њени радни напори изразити и да је једна од њених великих вриједности рационална организација, с обзиром да од 75 радника свега седам директно не учествује у производњи вијести.

Он је навео да је у условима малих плата у односу на кадровску структуру и учесталих технолошких тешкоћа, Срна и радно и финансијски претходну календарску годину завршила успјешно.

"Сликовито речено, сваки дан ми у Срни произведемо једну позамашну књигу и то треба цијенити. Као и свака медијска кућа имамо и своје добре ствари и проблеме", рекао је Деретић.

Он је подсјетио да је ова медијска кућа током прошле године произвела више од 96.000 вијести, при чему је преводилачка мрежа обрадила око 15.000, док је у наведеном периоду емитовано око 18.500 фотографија и око 2.000 фоно извјештаја.

Према његовим ријечима, технолошке тешкоће представљају највећу пријетњу развоју "Срне", међу којима се посебно истиче застарјели информациони систем у који се више не исплати улагати.

"Ријеч је о базним серверима у Бијељини за чију замјену су потребна велика финансијска средства, која жСрнаж без помоћи Владе није у стању да обезбиједи. Њихово стање представља апсолутну кочницу развоја жСрнеж у сваком смислу", рекао је Деретић.

Он је додао да на постојећој технолошкој основи није могуће развијати заштиту "Срниног" сервиса од неовлаштеног кориштења, нити је могуће уводити нове услуге, укључујући и дуго планирани видео-сервис, којим би се оствариле бројне предности у односу на конкуренцију.

"Оно што је управа жСрнеж у стању и на чему тренутно ради јесте  обнова застарјелих рачунара у свим дописништвима, што би требало да се оконча крајем овог мјесеца или најдаље у мају", најавио је Деретић.

Он је рекао да је "Срна" сачинила релативно амбициозан план за ову годину, који подразумијева набавку и друге опреме, чиме се рад свих запослених настоји учинити ефикаснијим и комфорнијим.

"То подразумијева и набавку нове генерације фотоапарата, лаптопа и друге опреме, па и камера, уколико заједно са Владом ријешимо питање новог информационог система", истакао  је Деретић.

Он је указао и на тешкоће агенције са њеним возним парком, за који се, како је рекао, морају тражити хитна рјешења.

"Све то неће бити довољно уколико паралелно не будемо радили на стручном усавршавању запослених и унапређењу сервисних услуга, што ће бити један од важнијих задатака сектора за уређивачку политику и програмске послове", нагласио је Деретић, упозоривши на јачање агенција у окружењу и све немилосрднију тржишну утакмицу.

Током прославе уручена су признања за јубиларних 10 година рада замјенику главног и одговорног уредника агенције Татјани Парађини, те признања за радне резултате радницима Саши Крсману, Милијани Ђокановић, Милосави Супић, Браниславу Елезу, Мирославу Лукићу, Наташи Јанковић, Ради Богичевић и Јели Видовић.

Признања за истакнут радни учинак уручена су и дописницима Свјетлани Павловић из Шамца, Тамари Стојановић из Прњавора, Александру Лукићу из Добоја, Зори Савић из Новог Града, Драги Лукић из Мркоњић Града и Сањи Бјелици из Мостара.

За допринос укупним радним и развојним резултатима Срне признања су уручена Петру Бургеру из Добоја, Горану Ђурићу из Котор-Вароша, Ради  Тешићу из Добоја, Саши Бубићу из Теслића, Бориславу максимовићу из Челинца и Ади Лепари из Травника. 

Најбоље фотографије у претходној години снимили  су новинари Миро Пејић из Сребренице, Озрен Јоргановић из Петрова и Катарина Панић из Приједора.

Дописник агенције из Херцеговине Милосава Супић Вуковић изразила је задовољство и захвалност за уручено признање, што је, како је рекла, сатисфакција за претходни и подстицај за будући рад.

"За то је битна координација између дописника и централе, због чега желим да се првенствено захвалим уредницима, јер су препознали тај труд", рекла је Супићева.

Супићева, која 16 година ради за ову агенцију, истакла је да се данашњи рад много разликује у односу на почетке, захваљујући техници која дописницима олакшава рад.

 Координатор за маркетинг у Срни Јела Видовић изразила је захвалност управи агенције за указано повјерење и признање  за дугогодишњи рад.

"Наша служба маркетинга има око 100 корисника и према њима имамо обавезу да им вијести испоручујемо редовно и брзо. Наши новинари то раде јако професионално и имају добру сарадњу са маркетинг службом", истакла је Видовићева.

 Данас је одата и почаст преминулим радницима Срне Тодору Дутини, Раденку Самарџићу, Људмили Матковић, Јовану Ајвазовићу, Михајлу Јеремићу, Радојки Кењић, Драгомиру Симовићу, Годани Зукић и Јови Лабусу.

Народна скупштина тадашње Српске Републике БиХ основала је 7. априла на Палама Српску новинску агенцију, чије је сједиште од 1998. године у Бијељини.

"Срна" је данас организована као акционарско друштво у власништву Владе Републике Српске са матичним дијелом у Бијељини и дописништвима у Бањалуци, Сарајеву и Београду, као и разгранатом мрежом сталних и хонорарних дописника у БиХ, сусједним државама, те Хагу и Бриселу.

Тренутно запошљава 75 радника и око 30 хонорарних сарадника, а у власништву "Срне" је више од 500 квадратних метара пословног простора у Бијељини, Бањалуци и Сарајеву.

Свечаности су присуствовали и министар трговине и туризма Републике Српске Маида Ибришагић–Хрстић, министар за економске односе и регионалну сарадњу Игор Видовић, министар управе и локалне самоуправе Лејла Решић, представници јавних и приватних медија у Републици Српској, културног и јавног живота.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.