Србац: Обнова историјских вриједности кроз тековине Светог Саве

СРБАЦ - Фототипско издање Тврдошко-савинског преписа Законоправила Светог Саве свједочи о прегнућу једне генерације која је имала свијест и одговорност да поново истакне значај овог капиталног дјела које је темељ српске државности и духовности и огледало српске историје и духовности.

Рекао је то историчар Предраг Лозо на синоћњој промоцији ове књиге у Српцу, која је објављена у издању Задужбине „Кнез Мирослав Хумски“ из Требиња.

Лозо: Документ на којем српски народ и данас функционише

Лозо је рекао да је ријеч о збирци канонског црквеног права и свјетовног права коју је приредио Растко Немањић, потоњи монах и Свети Сава, чиме су постављени темељи српске правне државности, духовности, као и црквене и државне организације. Према његовим ријечима, Законоправило је документ од пресудног значаја за цјелокупан систем вриједности на којима српски народ и данас функционише.

- Због бурне историје немамо оригинални примјерак Законоправила из времена Светог Саве, али је Српска православна црква, кроз своје монаштво и свештенство, сачувала једанаест преписа овог дјела, а овај је једно вријеме чуван у манастиру Тврдош у Требињу. Све то свједочи о истрајности и чувању традиције српског народа у најтежим историјским околностима - изјавио је Лозо.

Истиче да још немамо на једном мјесту сабрана сва позната издања, њихову цјеловиту анализу и превод на савремени српски језик, што указује на потребу за системским и институционалним ангажовањем државе, јер је ријеч о једном од темељних докумената српског историјског постојања на овим просторима.

Византијска традиција и српски утицај на друге народе

Историчар и виши асистент на Филозофском факултету у Бањалуци Дејан Дошлић каже да Законоправило Светог Саве представља јединствену кодификацију грађанског права и црквених канона, засновану на византијској, односно римској правној традицији.

Дошлић је истакао да је Свети Сава тај систем увео међу Србе, а преко српских преписа Законоправило су касније преузимали и Бугари, Руси, као и други православни народи.

- Данас је важно да се вратимо проучавању Законоправила, не само као правног споменика, већ као огледала нашег односа према сопственој традицији. Оно се не може тумачити искључиво из савремене перспективе, већ кроз разумијевање склада свјетовне и црквене власти, симфоније двије власти, на којој су почивали државност и црквеност у доба Немањића. Тај модел и данас може бити кључ за промишљање наше Цркве, државе и друштва - нагласио је Дошлић.

Павловић: Најзначајнији документ након Новог завјета

Директор Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске, Душан Павловић, рекао је да је то најзначајнији документ у српском народу, култури и историји након превода Новог завјета, те да је то дјело које је одредило систем вриједности, менталитет и однос српског народа према Богу, човјеку и животу уопште.

-  Говорећи о Законоправилу, говоримо о томе ко смо и шта смо, о чињеници да смо цивилизацијски присутни готово хиљаду година и да из тог наслијеђа можемо црпити снагу и смјернице за будући историјски ход српског народа - рекао је Павловић.

Порука из библиотеке: Имамо Устав још од 13. вијека

Славиша Стојковић, директор Народне библиотеке Србац, која је била организатор промоције, рекао је да је важно у тешким временима за институције Републике Српске да имамо обзира према нашим старим дјелима која су дала државност.

- Овдје је државност дата у 13. вијеку, што често заборавимо. Вођени смо уставима из 18. или 19.  вијека, а ми Устав имамо већ у тринаестом вијеку и правила по којима да живимо. Наш једини одговор за ова кризна времена јесте култура сјећања и памћења, јер на тај начин чувамо своју традицију и вјеру - рекао је Стојковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.