Дани између двије Госпоjине: Шта се не ради током Међудневнице?

Од Велике до Мале Госпојине траје период познат као Међудневница, који народна традиција везује за прелаз из љета у јесен.

У овом периоду, према старим вјеровањима, требало је успорити са тешким радовима и дати „одмор” земљи.

Некада су људи посебно обраћали пажњу на овај дио године јер се тада завршавају велики љетни радови, приводе крају жетва и берба, спрема зимница и почињу припреме за хладније дане.

Суштина Међудневнице

Суштина Међудневнице је у идеји одмора, прелаза и смиривања. У народном вјеровању постоји изрека да током овог периода „земља одмара”, па се савјетовало да се избјегавају поједини тешки радови на земљи. Ипак, важно је знати да то није црквена забрана, већ дио народних обичаја и вјеровања која се разликују од краја до краја.

У том периоду избјегавају се велики радови

Велика Госпојина означава завршетак једног љетног циклуса, док Мала Госпојина (21. септембра) долази као својеврсна најава јесени. Зато се дани између њих доживљавају као вријеме када треба завршити започето и припремити се за нову сезону.

Зашто се Међудневница и данас помиње?

Иако данас већина људи није директно везана за пољопривреду, ова традиција је остала сачувана. Она подсјећа на некадашњи начин живота у којем се све радило у складу са природом и њеним циклусима.

Међудневница зато није период којег се треба плашити нити представља вријеме у којем је „све забрањено”. Пре свега, она је дио народног календара и симбол прелаза вријеме између љета и јесени, рада и одмора, завршетка једног и почетка другог циклуса.

Од Велике Госпојине до Мале Госпојине, према старом народном вјеровању, природа полако успорава а са њом би требало да застане и човјек.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.