Социолог Јадранка Берић за "Глас": Опште расуло у друштву окидач насиља

Друштвене и политичке кризе, ратови, глобализација и транзиција довели су до тога да старе вриједности више не важе, док нове још нису успостављене. У таквом дестабилизованом окружењу, делинквентно понашање постаје све чешће, а једног кривца је тешко идентификовати. Лоше стање у породици, слаба ефикасност школског система и опште расуло у друштву доприносе овој ситуацији.

Истакла је то у интервјуу за "Глас Српске" социолог Јадранка Берић поводом све учесталијег и бруталнијег вршњачког насиља у Републици Српској. Да бисмо разумјели пораст насиља, Берићева каже да се мора узети у обзир стање аномије у којој се налазимо.

-Као социолог, вјерујем да постоји више фактора који стоје иза вршњачког насиља. Социјализација, нездраво породично окружење и утицај вршњака су кључни. Дјеца често усвајају насилна понашања од родитеља или путем медија. Наша комуникација постаје све више виртуелнија, што их доводи до насилног реаговања, јер губе додир са реалним људским искуствима. Уз то, недостатак позитивних узора упородици и школи нормализује агресивну комуникацију међу вршњацима- казала је Берићева.

ГЛАС: Шта подстиче насилно понашање?

БЕРИЋ:Породица, школа и друштво морају преузети свако свој дио одговорности за формирање вриједности код дјеце. Када систем не функционише, сви сносимо посљедице. Недостатак социјализације и емоционалне подршке у породици најчешће доводе до тога да дјеца траже пажњу на агресивнији начин. Отуђеност и слабе везе унутар заједнице такође подстичу насилно понашање.

ГЛАС: Колико су медији, односно реторика у јавном мњењу одговорни?

БЕРИЋ:Медији, укључујући друштвене мреже, играју кључну улогу у обликовању перцепција и понашања. Према теорији култивације, медијски садржаји обликују реалност, очекивања и понашање младих, медији буквално обликују како да размишљамо и шта да желимо. Управо због тога присуство насиља у медијима нормализује такво понашање, чиме се ствара слика да је насиље прихватљиво. У свијету гдје се морална биједа често наглашава као нешто позитивно и пожељно, медијска реторика додатно дехуманизује друштво и младе.

ГЛАС: Поједини за пораст вршњачког насиља окривљујудетаљно извјештавање у случају "Рибникар", јер су дјеца сазнала да нису кривично одговорна до 14 година. Да ли нам је неопходан правилник, па чак и закон који ће ставити одређену забрану на информације у јавном простору у случајевима попут овог?

БЕРИЋ:Мислим да су нам потребни јасни правилници и смјернице које ће регулисати извјештавање о оваквим случајевима. Ограничавање информација може бити дио рјешења, али је кључно и образовање о емпатији и моралним вриједностима. У том смислу, враћање традиционалним вриједностима може помоћи у обнављању норми које су се изгубиле. Закон може поставити основе, али оснаживање емпатије, одговорности и моралних вриједности мора бити приоритет.

ГЛАС: Кажу да свако вријеме има свој бунт што код нас није случај. Стиче се утисак да људи од струке спавају, почевши од просвјете па надаље. Због чега већина ћути?

БЕРИЋ: Нажалост, код нас у друштву је присутна и апатија, што значи да појединци не препознају свој утицај и значај и често се повлаче, мислећи да ништа не могу промијенити. Овај осјећај фрустрације и безизлазности узрокује успаваност заједнице. Борба за боље и сигурније сутра може бити мотив за буђење, али је потребна и већа свијест о проблемима као и активније учешће у животу заједнице.

ГЛАС:Како започети борбу, од чега се мора кренути?

БЕРИЋ: Да бисмо се борили против насиља, потребно је укључити све актере. Породицу, школу, медије и ширу заједницу. Вјерујем да образовање и промовисање емпатије од најранијег узраста представљају кључ. Учење о препознавању и изражавању осјећања и потреба код младих, као и разумијевање осјећања других, помагање ближњима, допринијеће здравијим међуљудским односима. Такође, повратак традиционалним вриједностима  створиће стабилније темеље за будућност.

ГЛАС: Истраживања показују да је младимановац и моћ далеко изнад образовања, културе и морала. Како смо се довели до тога, куда то води и шта појединац, али и друштво могу учинити да се вратимо на прави пут?

БЕРИЋ:Промјена система вриједности међу младима, гдје новац и моћ преовлађују над образовањем и културом, доводи до материјализма и губитка етичких принципа. Ова ситуација је резултат погрешног постављања приоритета у друштву и код појединаца, у нашем друштву већ с почетком 90-их година прошлог вијека. Наше традиционалне вриједности су маргинализоване, док се туђе вриједности, обрасци понашања и начин живљења  без размишљања прихватају.

ГЛАС: Много смо загледани у Европу и често се повлачи теза да наше ништа не ваља. Треба ли Европадоћи овдје и уредити нам живот, културу, традицију, моралне и етичке вриједности?

БЕРИЋ:У туђем дворишту трава је увијек зеленија, како би наш народ рекао. Међутим, нема потребе да "политичка Европа" долази и рјешава наше проблеме. Ми можемо сами да се суочимо са овим изазовима. Требало би да учимо из грешака других, али и да примјењујемо добре праксе у нашем контексту, чувајући идентитет и традицију. Традиција неминовно помаже у очувању нашег идентитета док се суочавамо с модерним изазовима. Ове димензије указују на комплексност проблема вршњачког насиља у Српској, те је потребно мултидисциплинарно приступити рјешењу како бисмо створили здравије окружење за младе, слушајући њихове потребе и градећи повјерење кроз квалитетну комуникацију. Најбитније је да наша дјеца знају ко су, коме припадају и шта је њихово, да изграде високу свијест о идентитету и тако ће много лакше ићи кроз живот и избјећи како насиље тако и друге негативне појаве.

ГЛАС: Када је ријеч о социјализацији људи, интернет и друштвене мреже  донијеле су колико добрих толико и лоших ствари. С обзиром на све присутнију вјештачку интелигенцију, шта можемо очекивати да нам донесе?

БЕРИЋ: Интернет и друштвене мреже донијели су нове изазове, олакшали су комуникацију, али  истовремено повећали отуђеност и негативне обрасце понашања, посебно међу младима. Улога вјештачке интелигенције у обликовању друштвених интеракција зависиће од начина на који је користимо. Важно је усмјерити је ка јачању образовања и стварању позитивних садржаја. Већ сада видимо резултате АИ, али и борбу научника да њена употреба остане унутар етичких оквира. У свијету у којем постајемо све отуђенији, удаљенији једни од других важно је како ћемо користити технологију, а истовремено очувати људску природу и духовност.

РИЈАЛИТИ

ГЛАС: У јавности се спомиње забрана ријалитија о чијим негативним утицајима се већ дуже прича. Упркос томе њихова популарност расте. Због чега је тако, ко су конзументи и може ли сезабраном промијенити стање?

БЕРИЋ:Популарност ријалити програма може се објаснити теоријом забавне културе, која нуди ескапизам и идентификацију са ликовима, привлачећи веома лако широку публику. Међутим, забрана сама по себи можда неће бити довољна без промјене друштвених вриједности и система образовања. Потребне су свеобухватне мјере, укључујући едукацију и промјену културних норми, потребно је вратити у моду културно изражавање, кажњавати преступе, а награђивати труд, залагања и успјехе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.