Промовисан трећи број Историјских свесака

Вишеград - У Андрићграду данас је промовисан трећи број "Историјских свесака" у издању Историјског одјељења Андрићевог института, који доноси преглед српске штампе о погромима Срба 1914. године након Сарајевског атентата.

Директор Архива Србије Мирослав Перишић рекао је да редакција у овом броју износи низ нових чињеница из историјских извора, а посебно штампе, иако ова тема није непозната широј научној и другој јавности.

Он је навео да је мало ко до сада објављивао шта је српска, али и аустроугарска, француска и свјетска штампа писала о стању у БиХ послије Сарајевског атентата.

"У штампи се, било из ког угла да се гледа, детаљно описују дани након атентата, које карактерише огромно насиље над Србима, њиховом имовином и вјерским и националним идентитетом, па и бројна убиства српских домаћина и власника фирми", додаје Перишић.

Перишић је нагласио да је јавност у Србији углавном била добро информисана о догађајима у БиХ преко листова као што су "Политика", "Пијемонт", "Трговински гласник", затим "Новости", "Слобода" и "Браник".

У свом телеграму из Сарајева "Постер Лојд" признаје да сада у овом граду нема ни једног српског дућана, ни једне српске куће, која није порушена, полупана и похарана.

"Руља је улазила у куће, износила ствари на улицу и лупала. Други су за то вријеме односили све што је било од вриједности и разбијали касе и трговачке фијоке", пише у телеграму.

Перишић је појаснио да се из описа који доносе бечки листови види да је полиција, која је тобоже требало да штити Србе, "нагрувала" пљачкаше баш на ону страну гдје је требало да се упропасти српска имовина.

У српској штампи након атентата на Франца Фердинанда записано је да је руља у Сарајеву демолирала "Просвјету", кућу српско-црквене општине и тотално девастирала хотел "Европу", који је био власништво Глигорија Јевтановића, Србина који је ухапшен у Вишеграду при бјекству у Србију.

Штампа је тада писала, а "Историјске свеске" су то објавиле, да је српска имовина опљачкана и демолирана и у осталим градовима БиХ, попут Мостара и Невесиња.

"Историјске свеске" у трећем броју објављују и чланке из хрватске, мађарске и аустроугарске штампе о хаосу и прогромима Срба послије сарајевског атентата.

О историји феномена масовне изолације - концентрационим логорима у "Историјским свескама", чији је главни и одговорни уредник Емир Кустурица, писао је Горан Милорадовић.

Перишић је најавио да ће се наредном броју "Историјских свесака" велика пажња бити посвећена ваљевској болници из времена Првог свјетског рата, када је цијели град била болница у којој су се равноправно лијечили српски рањеници и аустроугарски заробљеници.

Он је нагласио да ће у наредном броју бити ексклузивно објављене до сада непознате појединости о Сарајевском атентату, односно да су у Бечу и Сарајеву знали за његову припрему.

"То ће додатно узбуркати јавност", каже Перишић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.