Поскупљења убједљиво воде у трци са платама

БАЊАЛУКА - Талас поскупљења није заобишао готово ниједан производ у Републици Српској, од горива, преко техничке робе и грађевинског материјала до основних животних намирница, чије су просјечне цијене за посљедњих пет година драстично скочиле.

Тако је, према подацима Завода за статистику РС, јестиво уље у августу 2016. године у просјеку коштало 2,23 КМ по литру, а данас износи 2,98 КМ. Грађани у Српској на прсте једне руке могли би набројати оно што није поскупјело за ових пет година, па се драстична поскупљења могу уочити и приликом куповине поврћа јер је просјечна цијена килограма купуса у 2016. години била 0,54 КМ, а прошлог мјесеца достигла је чак 1,38 КМ.

Поскупљења нису заобишла ни намјештај, лијекове, гардеробу, па чак ни услуге фотокопирања и прања аутомобила.

У односу на вријеме прије пет година, и плате и пензије у Српској су такође отишле нагоре, али како кажу заштитници права потрошача, поскупљења у тој трци носе титулу сталног побједника.

Извршна директорица Удружења грађана “Дон” из Приједора Муриса Марић каже да су константна поскупљења огроман удар на џеп грађана који ионако имају танка примања.

- Морају се увести ограничења у маржама јер само на тај начин може се стати у крај дивљању цијена - казала је Марићева за “Глас”.

И предсједник Удружења потрошача “Звоно” из Бијељине Јован Василић каже да раст цијена не прати раст плата, а пензија још мање.

- Поставља се питање како људи уопште састављају крај с крајем - каже Василић.

Стручни сарадник за економска питања у Савезу синдиката Републике Српске Божана Радошевић за “Глас Српске” истиче да поскупљење горива диктира и пораст цијена осталих производа и услуга, али да се, када дође до појефтињења нафтних деривата, корекције осталих цјеновника по правилу не дешавају.

- Прошле године имали смо примјер када је гориво значајно појефтинило, а то нису пратиле цијене осталих производа, као што је случај када гориво поскупи јер се одмах деси ланчани раст цијена свих врста робе - казала је Радошевићева.

Како наглашава, евидентно је да цијене у Српској стихијски и неоправдано расту, што потврђује и податак да је синдикална потрошачка корпа за август достигла чак 1.935 КМ.

- У свим сегментима осјетимо раст цијена, али највише се осјети у дијелу свакодневне потрошње животних намирница, те су трошкови прехране достигли износ од 747,70 КМ, становање и комуналне услуге 560 КМ, одржавање домаћинства 108 КМ те одјећа и обућа 143 КМ - казала је Радошевићева.

Економиста Александар Љубоја каже да су усљед развоја неолибералног модела капитализма који се куне у тржиште, а који је, како наглашава, најмање тржишан, управо шпекулације великих мултинационалних компанија један од основних разлога за повећање цијена.

- Једним дијелом имамо и утицај пандемије и пуцање ланаца снабдијевања те недостатак робе, гдје произвођачи користе прилику да робом која се тражи дижу цијене и уцјењују купце - казао је Љубоја. Како додаје, када је ријеч о прехрани, битан фактор “играју” елементарне непогоде које се дешавају широм свијета, јер произвођачима се на тај начин пружа прилика да усљед недостатка робе на тржишту повећају цијене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.