Плата нестане већ првих дана: Зашто грађани не осјете повећање зарада

БАЊАЛУКА - Плата у БиХ све чешће не нестане на крају, већ на самом почетку мјесеца.

Најважније чињенице

• Једна просјечна плата покрива само 51,86 одсто потрошачке корпе.
• Грађани наводе да највећи дио плате одлази на храну, рачуне, кредите, кирију и гориво.
• Многе породице након плаћања основних трошкова немају новца за одмор, штедњу или непланиране издатке.

Велики дио одлази на рачуне, храну, гориво... 

Чим стигне на рачун, велики дио одлази на рачуне, храну, гориво, кредите или кирију. Када се подмире све обавезе, многима не остане готово ништа за одмор, излазак или било какав непланирани трошак. Зато питање колико новца остане од зараде постаје све бољи показатељ стварног животног стандарда грађана.

Иако су плате посљедњих година расле, бројни грађани кажу да тај раст не осјећају у новчанику. Разлог је што су истовремено поскупјели храна, становање, услуге, енергенти и готово све што чини свакодневни живот. Међу онима који то најбоље осјећају је и Бањалучанка Нада М. Она каже да, иако и она и супруг раде, након што се подмире сви трошкови остане врло мало новца за било шта што није неопходно.

– Када платимо рачуне, купимо храну и подмиримо све остале трошкове, готово да не остане простора за нешто више. Некада смо могли издвојити новац за излазак, излет или себи приуштити нешто без много размишљања. Данас се свака куповина планира унапријед и добро одмјерава - каже Нада.

Да ова рачуница није изузетак, потврђује и пензионер Коста М. Он истиче да би он и супруга тешко могли живјети само од пензије без помоћи синова.

- Откако сам се пензионисао, нисам био на мору. Нажалост, тако је. Храна је скупа, а лијекови још скупљи. Одлазак код фризера тренутно ми је једини излазак - каже Коста.

Сличну борбу воде и млади који тек покушавају да створе самосталан живот. Дамјан З. каже да, иако још није засновао породицу, садашња плата захтијева стална одрицања.

- Планирао сам ове године да идем на море, али када сам све сабрао и одузео, поготово јер отплаћујем стамбени кредит, схватио сам да је то немогућа мисија. Можда бих могао отићи на неколико дана, али бих се морао одрећи нечег другог. Многи моји вршњаци су у истој ситуацији, а неки спас покушавају да пронађу у кладионицама - прича Дамјан.

Иако су просјечне плате посљедњих година расле, грађани често кажу да то повећање не осјете у свакодневном животу. Разлог је што су истовремено расли и трошкови готово свих основних потреба, од хране и становања до услуга и енергената.

Однос плате и потрошачке корпе:

• 1.700 марака просјечна плата
•  3.290 марака  синдикална потрошачка корпа
• 51,86 одсто корпе покрива једна плата

Према посљедњим подацима, просјечна нето плата износи око 1.700 марака. Ипак, тај износ је далеко од онога што је потребно једној породици за основне животне трошкове. То најбоље показује синдикална потрошачка корпа, која је за четворочлану породицу у јуну износила 3.290 марака. Просјечна плата тако покрива тек 51,86 одсто потребног износа. Преведено, породици која живи од једне просјечне зараде недостаје готово још једна цијела плата како би достигла ниво трошкова које синдикат сматра минималним за нормалан живот.

Економисти указују да животни стандард не зависи само од висине плате, већ и од животних околности. Исти приход нема исту вриједност за онога ко има ријешено стамбено питање и за породицу која сваког мјесеца издваја стотине марака за кредит или кирију. Зато грађани све чешће не гледају само колика им је плата, већ колико од ње заиста остане након што се подмире основне потребе.

Када највећи дио прихода оду на храну, становање, рачуне и превоз, за одмор, штедњу или нека лична задовољства остаје све мање простора. Колико је новца потребно за пристојан живот зависи од породице, мјеста становања и животних навика, али је за већину грађана БиХ заједничко једно, плату више не мјере само износом на платној листи, већ оним што од ње остане. А тај износ код многих из мјесеца у мјесец постаје све мањи.

Руку под руку са Албанијом

Према подацима Агенције за статистику БиХ и Евростата, потрошња по становнику у БиХ износила је свега 41 одсто просјека Европске уније. То значи да је стварна потрошња грађана БиХ била мања за готово 60 одсто у односу на просјечног становника ове заједнице. БиХ је по стварној потрошњи изједначена са Албанијом, а испод ње се налазиле само најсиромашније европске економије. Ови подаци показују да проблем није само у висини зарада, већ и у куповној моћи грађана. Иако номиналне плате расту, простор за потрошњу, штедњу и квалитетнији живот остаје знатно мањи него у већем дијелу Европе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.