Фото: Дејан Јовичић
СРБАЦ - Пензионер Илија Милаковић из Кочићева код Градишке поклонио је општини Србац три умјетничка дјела њемачког сликара А. В. Рüдта, која су не само значајан историјски, већ и културни драгуљ за ову локалну заједницу.
В. Рüдта, која су не само значајан историјски, већ и културни драгуљ за ову локалну заједницу.
Рüдт, који је рођен крајем 19. вијека, био је познат по својим пејзажима, а највише је волио да слика мочваре, ријеке и сеоске предјеле. На некима од њих, које су настале двадесетих и тридесетих година прошлог вијека, приказан је изглед природног резервата Бардача, као некадашњег станишта многих биљних и животињских врста које је након процеса приватизације и исушивања језера претрпјело значајну деградацију.
Милаковић је још као младић напустио родни крај и отишао у потрагу за бољим животом, прво у Опатију, а затим у Минхен, гдје је провео већину радног вијека. Тамо се упознао са једном њемачком породицом, која је живјела у истој улици и од које је откупио слике са бардачким пејзажима.
- Од њих сам сазнао да је Рüдт, са којим су гајили пријатељске односе, био племићког поријекла и да је често посјећивао Карајзовце код Градишке, гдје му је живјела тетка. Одатле је одлазио коњском запрегом до Бардаче на пецање, јер је у то вријеме велики привредник Виктор Бурда из Галиције већ основао чувене рибњаке. Љепота ових крајева у њему је пробудила умјетнички дух и тако су настала прекрасна дјела - рекао је Милаковић.
Када је дошло до успона нацизма почетком тридесетих година, породица њемачког сликара одселила се у Отаву у Канади и са собом понијела један број слика.
- Отворили су хотел који је успјешно радио дуже вријеме, а пејзажи са Бардаче красили су његове зидове. Почетком осамдесетих година одлучили су да се врате у Њемачку и са собом су понијели слике које је откупила једна породица из Минхена из мог комшилука. Будући да нису имали потомке, одлучили су након неког времена да их продају и тако су завршиле у мом посједу - рекао је Милаковић.
Како каже, носио је слике на процјену и сазнао да поједине од њих вриједе од неколико стотина до неколико хиљада евра, а путем јавно доступних података на интернету може се сазнати да су често биле предмет аукција и проналазиле купце у Минхену и другим њемачким градовима.
Умјетнине које је Милаковић поклонио имају емотивну и историјску вриједност за општину Србац, јер са собом носе успомену на нека љепша времена када је Бардача била рај за љубитеље природе и када је својевремено, на 3.500 хектара земљишта, обитавало око 280 биљних врста и више од 200 врста птица, а данас је узгој рибе који се одвијао у 12 вјештачких језера, замијенила производња кукуруза.
- Ове слике приказују настајање Бардаче какву смо познавали и какву прижељкујемо једног дана и већ смо предузели одређене кораке на опоравку овог подручја. То је једно од најстаријих свједочанстава биљног и животињског свијета Бардаче на сликарском платну, јер је чувена бардачка колонија настала тек шест деценија касније. Поносни смо што ће ове умјетнине бити похрањене у нову градску галерију заједно са још 741 умјетничким дјелом из фундуса колоније - рекао је предсједник Скупштине општине Србац Дејан Девић, који је у име локалне управе преузео слике на поклон.
Илија Милаковић, који потиче из занатлијске породице, након пензионисања се вратио у Лијевче, а потом одселио у Бањалуку и након продаје стана, будући да није имао потомака, данас борави у Дому пензионера.
Одувијек се бавио скупљањем умјетнина и још раније је поклонио значајне књиге градишкој библиотеци, грамофонске плоче музичкој школи у Градишци и пет литографија са мотивом Калемегдана Дому културе у Новој Тополи. Финансијски је учествовао и у изградњи цркве Светог Петра и Павла у Кочићеву.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.