Посљедњи испраћај хероине Миље Зечевић: Српска мајка која је преживјела незамисливо

Сандра Кљајић 09.11.2026 12:41

Фото: Агенције

БРОД – Хероина Миља Зечевић од данас почива поред својих најмилијих – супруга и синова које су злочинци убили њеним пред очима у марту 1992. године у Сијековцу код Брода.

Миља Зечевић преминула је у суботу, 7. новембра у 95. години. Смрт jу је затекла у дворишту куће баш на мјесту гдје су јој припадници ХВО-а, Хрватске војске и паравојсних формација убили синове и супруга.

Њен одлазак није само губитак за породицу и родни крај. Миља Зечевић била је живи свједок једног од најстрашнијих злочина над српским цивилима на почетку Одбрамбено-отаџбинског рата, жена чија је судбина постала симбол страдања, храбрости и достојанства српске мајке.

Њен живот био је обиљежен страдањем - кроз два рата изгубила је готово цијелу породицу,, губицима и болом који је тешко и замислити, али и невјероватном снагом да преживи и свједочи о злочину који јој је уништио породицу. али је деценијама достојанствено чувала сјећање на своје најмилије и свједочила о злочинима.

У Горњим Смртићима код Прњавора, гдје је од данас и њена вјечна кућа, почивају њен супруг Јово и синови који су убијени у Сијековцу. Ту је сахрањен и њен четврти син, који је преживио масакр, али је преминуо неколико година прије мајке.

Тако се Миља, након 95 година живота и деценија проведених са болом који никада није престао, придружила својим најмилијима.

Два рата, два страшна губитка

Живот Миље Зечевић био је обиљежен трагедијама још од најранијег дјетињства.

Рођена је 14. јануара 1931. године, а већ као десетогодишња дјевојчица остала је без оца, који је одведен у усташки логор Јасеновац и тамо убијен.

Упркос раном губитку, изградила је породицу са супругом Јовом, са којим је добила четири сина. Живјели су у Сијековцу, у мјешовитом селу надомак Брода, гдје су године пролазиле у породичном животу и свакодневним обавезама.

А онда је дошла 1992. година.

Трагедија која је обиљежила њен живот поновила се на најстрашнији начин. У Другом свјетском рату изгубила је оца, а у Одбрамбено-отаџбинском рату пред њеним очима убијени су:

супруг Јово, рођен 1920. године;
најстарији син Милан, стар 42 године;
син Петар, стар 39 година;
најмлађи син Васо, стар 34 године.

Злочин који је гледала својим очима

У свједочењу за Меморијални центар Републике Српске, Миља Зечевић оставила је потресан опис онога што се догодило 26. марта 1992. године.

Тог дана група наоружаних људи, са чарапама преко лица, ушла је у двориште њене породичне куће.

- Мужа и тројицу синова нападачи су редом тукли и на крају погубили -испричала је Миља.

Посебно потресан дио њеног свједочења односио се на посљедње тренутке њених синова.

Гледала је како јој најстаријег сина убијају код чесме, средњег на капији, а најмлађег у дворишту.

- Тукли су једног по једног, испитивали па поново тукли. Ја сам била ту. Када су их побили, онда су ме отјерали - свједочила је Зечевићева.

Вјеровала је да су нападачи њене комшије, јер су лица прекрили чарапама како их не би препознала.

Када су је отјерали из дворишта пјешке је стигла до Горњих Смртића код Прњавора, гдје је пронашла уточиште и гдје ће, више од три деценије касније, бити сахрањена.

Повезани текст:

Девет деценија туге и бола: Миља живи да свједочи...

Свједочила је и пред судом: Њене ријечи биле су доказ злочина

Миља Зечевић није остала само свједок породичне трагедије. Њено свједочење имало је значај и у судским процесима за злочине почињене у Сијековцу.

Суд БиХ осудио је Земира Ковачевића на десет година затвора због учешћа у убиствима, малтретирању и пљачки српских цивила на подручју Сијековца у марту и априлу 1992. године.

Судско вијеће утврдило је да су свједоци Државног тужилаштва сагласно и поуздано говорили о дешавањима у селу, а Миља Зечевић и Саша Милошевић свједочили су да су видјели Ковачевића како убија Јована и Петра Зечевића.

Предсједавајући Судског вијећа Даворин Јукић тада је навео да је Миља јасно описала убиство својих најмилијих.

Према судским налазима, Ковачевић је проглашен кривим за убиства, нечовјечно поступање према цивилима и учешће у претресима и пљачки кућа српских становника.

Њено свједочење било је један од важних дијелова судског поступка. Бол који је носила није је спријечио да говори о ономе што је видјела, нити да тражи да истина о страдању њене породице буде сачувана.

За исказану храброст, надљудску снагу и допринос очувању истине о страдању српског народа, Миља Зечевић била је носилац Ордена Милоша Обилића. Ове године уручено јој је признање "Милунка Савић".

Иза ње је остало свједочење које ће трајати дуже од људског живота. Остала је прича о мајци која је изгубила готово све, али није изгубила снагу да говори.

А њене ријечи остају као опомена и завјет да се злочин у Сијековцу никада не заборави.