Егзодус није покорио Србе из Сарајева ни њихову пјесму (ВИДЕО)

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - „Крени пјесмо, а Боже помози“ , четврти сабор изворне пјесме расељених сарајевских Срба одржан је данас у Источном Сарајеву чуиме је обиљежено 30 година од егзодуса сарајевских Срба након потписивања Дејтонског споразума.

Удружење за очување изворног стваралаштва „Митровданак“ ,како истиче њен предсједник,  Радојка Тешановић је посебан сабор којим се обиљежава 30 година од егзодуса сарајевских Срба .

- Ми који у души носимо Сарајево и Сарајевско поље, нама пуно значикад се једна испјевана пјесма прожима са емоцијама , оним када смо напустили наше огњиште прије 30 година. Ми га јесмо напустили физички, али у дужи никад нисмо. Ми смо са собом понијели оно највредније, а то је наша изворна пјесма , наше гусле, наши дивни обичаји - рекла је Тешановић и додала да тамо гдје су се сарајевски Срби лоцирали да се лоцирала и њихова пјесма и обичаји.

Тешановић додаје да су стога у Источном Сарајеву окупљени да лоцирају и пјесму и ношњу Сарајевског поља, као и романијског краја који су повезани нераскидивим нитима.

- Имамо наду да ова пјесма неће утихнути јер има доста удружења у којима има доста младих људи а има и нових удружења који воле ову пјесму и игру. Наша пјесма ће живјети - истакла је Тешановић.

Она је напоменула да су позвали и удружења из Србије, из цијеле Републике Српске и да имају пријатеље и у Црној Гори , али да и они данас праве сабор у Пљевљима.

- Избјегла сам и ја и са собом понијела оно што је најтеже. Понијела сам ковчег и зато ме је све то понукало да осмислим овај пројекат . Препознало ме је Министарство културе Србије , препознали су нашу бол, културу и патњу, а уједно и наш понос јер не дамо своју културу . Гдје год су се сарајевски Срби лоцирали , они су ту пустили корјене своје изворне пјесме и своје културе и не дамо да се угасе - истакла је Тешановић.

Она је открила да је избјегла из Касиндолске улице из Илиџе .

- Није било дана када те улице није било у вијестима у неким тешким данима. Понијела сам ковчег у коме је био супруг 1 996. године и сахрањен је са својим саборцима на Сокоцу. Остало је иза њега и троје дјеце, а једна дјевојчица није га ни упамтила, али овај сабор је посебан и из тих разлога - нагласила је Тешановић.

Тешановић каже да су се окупила друштва из Србије и из цијеле Републике Српске, да је ту 19 друштрава са специјалним гостима.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да му је драго што се управо овдје на позив Удружења „Митровданак“, Радојке Тешановић и њених колега одржава четврти по ру сабор изворног пјевања .

- Организатор је успио да окупи значајан број пјевачких група као женских тако и мушких и сигуран сам, а што је циљ самог сабора, сачувати и проширити традицију. Надам се да ћемо успјети да сачувамо оно што је симбол наше културе, традиције и нашег друштва- рекао је Ћосић и додао да ће и градска и општинске управе подржати ове људе.

Ћосић је напоменуо да су сви дужни да подрже и његују оно што је култура сарајевских Срба и да се та традиција пренесе на млађе генерације.

- Познато је да је трајање српског народа на овим просторима. Оно је дуже од седам, осам вијелова . У тих седам , осам вијекова људи су пренијели своју културу и традицију са кољена на кољено. Управо Срби Сарајева, Срби Сарајевског поља су у томе били најупорнији. Сигурно овдје и на овом сабору има представника породица које су прије 400 или 500 година присутни у Сарајевском пољу. Управо овај начин пјевања и играња био је присутан код њихових предака , а присутан је и данас. Управо тај сегмент чува идентитет и оно што јесте наш народ . Када је ријеч о Србима Сарајева, нису они само створили Републику Српску . Они су осим Републике Српске створили све претходне државе које су биле на овим просторима, па чак и када смо били угњетавани од Аустругара и Турака, ови људи су чували своју традицију и културу и преносили је на покољења. Ми се никада нисмо дали покорити - истакао је Ћосић.

Ћосић је напоменуо да су На овим просторима живјели и други народи који су имали своју културу , обичаје и традицију, али да Срби никада нису дозволили да се њима  наметне туђа култура и обичаји.

- Добар дио нашег данашњег бића је ту захваљујући и овим људима и њиховим прецима – истакао је Ћосић који је отворио овај сабор.
  
Предсједник Удружења за очување народне пјесме и игре „Сава Владисављевић“ из Гацка Лазар Окиљевић каже да су први пут на овој манифестацији и да ће се представити са аутентичном пјесмом гангом. 

- Прије десетак дана на Сокоцу заузели смо прво мјесто . Наше удрушење има културноумјетничко друштво и пјевачку групу  која броји девет момака. Наступамо широм српских земаља и могу скромно да се похвалим да смо на задњих пет такмичења заузели смо прва мјеста – рекао је 
Окиљевић.

Он је напоменуо дса се представљају гангом која је аутентична пјесма.

- Гангу изводи више пјевача и састоји се у томе тако да је један човјек започиње а остзали пјевачи улазе у пјесму. Ганга се пјева у Херцеговини и неким дијеловима Старе Херцеговине - напоменуо је Окиљевић.

Владимир Гутић  из Бијељине каже да њихово удруђење активно ради пар година у Бијељини   и да тамо његују изворну пјесму.

Радољуб Поповић у име пјевачке групе „Славуј“ из Севојна рекао је да ова пјевачка група постоји већ 15 година и да се бави очувањем изворног стваралаштва из Србије.

- Чувамо стваралаштво Србије и малим далом из Републике Српске. Трудимо се да очувамо традицију Срба и што се тиче песме, игре, свирања на двојницама и то ћемо показати- рекао је Поповић и захвалио на лијепом дочеку, те пожелио да ово дружење траје годинама да би били што ближе једни другима.

Представник етно удружења „Завичај“ из Ужица Лазар Петронијевић  рекао је да ће се представити пјесмом „Жито зрело“  и да пјевају не само пјесме из Ужица него и из других крајева.

Шеф Кабинета начелника општине Источна Илиџа Дејан Галинац  рекао је да ова општина подржава све манифестације без обзира да ли су спортске или културне.

- Треба да осржимо културу сјећања а за Удружење „Митровданак“ везују нас драге успомене и то доказује да кад је тешко да смо ми Срби најјачи. Приликом снимања филма о егзодусу „Линија“ гдје се ради о егзодусу сарајевских Срба ми смо показали заједништво . То је мјера и потврда оне крилатице да су Срби добри у рату а лоши у миру. Међутим, ово је показало сасвим нешто другачије , да ми Срби знамо да будемо добри када је најтеже - рекао је Галинац и најавио да ће Источна Илиџа и даљде подржавати овакве манифестације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.