Прича наставнице Ксеније Радоја: Од Новог Сада до учионице у Гламочу

У времену када већина младих и образованих људи тежи ка већим урбаним центрима и брзом темпу живота, постоје приче које нас подсјете на љепоту једноставности, одважности и непредвидивих животних избора.

Једна од таквих прича јесте и прича Ксеније Радоја, наставнице српског језика и књижевности, која је градске гужве замијенила мирнијим ритмом Гламоча, доносећи у тамошњу основну школу нову енергију, знање и љубав према матерњем језику.

Ксенија је рођена у Новом Саду, граду у којем се школовала и на чијем је Филозофском факултету стекла диплому из области српског језика и књижевности. Дио свог животног и професионалног пута провела је и у Бањалуци, навикавши на садржаје, прилике и динамику које пружају већи градови. Међутим, живот често пише сценарије које унапријед не планирамо.

-  У Гламоч сам дошла стицајем околности. Сазнала сам да се отвара радно место у мојој струци, а с обзиром на то да у том тренутку нисам била радно ангажована, препознала сам то као лепу прилику коју вреди искористити - присјећа се Ксенија.

Иако у Гламочу никада раније није живјела, нити је у њему рођена, одређене породичне везе са овим крајем пружиле су јој осјећај блискости.

Није било дугих и исцрпљујућих калкулација, одлука је пала спонтано. Храбро, потпуно сама, спаковала је кофере и кренула у нову животну епизоду.

Максимална посвећеност

Од септембра и почетка ове школске године, Ксенија је постала неизоставан дио колектива Основне школе "Гламоч". Предаје српски језик најмлађим основцима, ученицима од првог до петог разреда, којих је укупно 20.

- У школи углавном постоје два одељења сваког разреда, мада негде имамо и само једно. Сви ученици који похађају наставу српског језика из оба одељења долазе заједно на час, тако да у групи имам од троје до петоро деце, у зависности од разреда. Овакав принцип рада ми омогућава да се сваком ученику максимално посветим - казала је за "Глас" Ксенија.

Будући да је српски језик као наставни предмет у овој школи уведен тек прије двије године, предзнање ђака је, наводи Ксенија, прилично шаролико.

- Предзнање ученика било је различито, што је и очекивано када радите са децом различитог узраста и различитог претходног искуства у учењу језика. Важно је напоменути да је српски језик као наставни предмет овде уведен тек недавно. Пре тога, ђаци су бирали да уче босански или хрватски језик, тако да су радили по различитим моделима и са различитим наставницима - објашњава Ксенија.

Иако је још рано за издвајање конкретних анегдота, Ксенија истиче да је рад са дјецом свакодневни извор инспирације и ситних радости које учионички живот чине посебним.

Два свијета једнако вриједна

Прелазак из великих центара попут Новог Сада и Бањалуке у малу општину као што је Гламоч представља значајну промјену животног стила. Ипак, Ксенија на ту промјену гледа са великим разумијевањем и захвалношћу.

- Разлике су заиста велике, како у пословном, тако и у свакодневном животу. Навикла сам на динамику и садржаје великих градова, али мале средине попут Гламоча нуде непроцењив мир и много ближе, непосредније односе међу људима. Срећна сам што имам прилику да искусим оба начина живота и из сваког извучем оно најбоље - наводи она.

Погледом уназад, потврдила је да је донијела праву одлуку. Добила је прилику да ради посао за који се школовала, стекне непроцјењиво наставничко искуство и уједно обогати свој живот познанством са новом заједницом.

За све оне који размишљају о сличном кораку, пресељењу или повратку у мању средину, Ксенија нема формулу, али има искрен савјет заснован на сопственом искуству.

- Свако од нас носи другачија очекивања, потребе и животне приоритете. Не постоји један тачан одговор на питање да ли треба отићи у мању средину. Моја порука је да треба храбро размотрити сваку прилику која нам се у животу укаже и донети одлуку која нам у датом тренутку највише прија и највише одговара - поручује Ксенија.

Потребне лектире

Ученици српске националности матерњи језик у основној школи изучавају тек од школске 2024/2025. године. Ученицима од шестог до деветог разреда српски језик предаје наставница Ања Калинић и то од када је у овој школи прије двије године уведена национална група предмета.

- У вишим разредима, од шестог до деветог, српски језик тренутно изучава 21 ученик, четири у шестом, осам у седмом, два у осмом и седам ученика у деветом разреду. Нажалост, укупан број дјеце у школи опада. Раније је овдје било више од 300 ђака, а данас их је мање од 200 – испричала је "Гласу" Ања. У раду се придржавају наставног плана и програма Републичког педагошког завода Републике Српске. Прве уџбенике за српски језик добили су бесплатно од институција Српске, те се те књиге чувају и преносе са генерације на генерацију. Међутим, највећи изазов тренутно представља недостатак лектира и штива за читање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.