Модернизација архива полигон за злоупотребе

Бањалука - У области заштите личних података у РС и БиХ постоје бројни недостаци који доводе до њихове честе злоупотребе, а процеси модернизација базе података, који узимају маха, избацују на видјело нове пропусте.

Све је више јавних институција, установа и привредних субјеката који се одлучују да модернизују своју архивску грађу кроз процесе дигитализације и микрофилмовања. Упућени у ту област кажу да дигитални и микрофилмски документи имају изузетан значај, прије свега у погледу заштите архивске грађе и убрзања пословних процеса, али да не постоји готово никаква контрола гдје документација завршава у току и након обраде.

Да би нека фирма могла да обавља те послове, а да све буде у складу са законом и правилима, потребно је испунити низ услова. Законом о архивској дјелатности прописано је да је понуђач услуга дужан да дјелатност пријави Архиву РС најмање 15 дана прије почетка тог посла. На основу овлашћења из закона, министар просвјете и културе донио је Правилник о општим условима за обављање услуга чувања јавне документарне грађе у дигиталном облику и пратећих услуга. Њиме је прописано и да услуге чувања и пратеће услуге у вези са јавном архивском грађом у дигиталном облику може да обавља понуђач акредитован код Архива и да је Законом о архивској дјелатности Архив овлашћен за вршење надзора над дјелатношћу понуђача акредитоване опреме и услуга.

То су потврдили и у Архиву РС, гдје су казали да они обављају регистрацију и акредитацију опреме и понуђача услуга, а да је регистар акредитованих услуга доступан на сајту Архива.

Једна од институција која је одлучила да дигитализује и микрофилмује документацију, укључујући персоналне досијее запослених, дио пензијских списа, чак и документацију у вези са имовином, јесте Фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) РС. Посао је, након спроведеног отвореног поступка, добило предузеће "Микрографија" д.о.о. Сарајево, које је у том поступку наступило као конзорцијум са предузећем "Микрографија трговина" д.о.о. Ново Место - Словенија.

Вриједност уговора је скоро 300.000 КМ, а обрада четири милиона страница рађена је током 2015. и 2016. године.

У Фонду су казали да су донијели сва интерна правила како би заштитили документе, а да су договорене услуге вршене у пословном објекту филијале Фонда ПИО у Бањалуци.

Извор "Гласа Српске" близак тим процесима истиче да је направљен огроман пропуст, јер је уговор о набавци услуге дигитализације и микрофилмовања додијељен фирми која не испуњава законске услове за вршење дијела тих услуга.

- Ништа ту не би било спорно када би "Микрографија" д.о.о. Сарајево располагала техничким капацитетима за пружање услуге микрофилмовања у РС. Поставља се питање да ли је тачно да је цијели посао урађен у просторијама Фонда, ако се има у виду сложеност поступка микрофилмовања и неопходност посједовања одговарајуће техничке опреме - упозорава саговорник "Гласа Српске".

Из фирме "Микрографија" нисмо добили одговоре на достављена питања, а увидом у регистар Архива, сарајевска фирма до закључења овог броја "Гласа Српске" није имала акредитовану услугу микрофилмовања, тако да не може пружати поменуту услугу на територији РС, бар када је јавна грађа у питању.

Упућени упозоравају да су прекршени закони о архивској дјелатности и заштити личних података јер све указује на то да је документација у Бањалуци само дигитализована и снимљена на неки од носача записа, а затим изнесена у Словенију и тамо микрофилмована.

- Друга могућност је да је дигитализована грађа отпремљена у Словенију линком и тако изнесена из РС, а да се не зна ни ко је њен крајњи корисник, ни за чији рачун је то урађено. О томе у будућности треба и те како повести рачуна и неопходно је да се укључе све надлежне институције како би се спријечило да се овакве ситуације понове, јер се на овај начин угрожава и сигурност РС - казао је саговорник "Гласа Српске" и додао да је питање изношења јавне архивске грађе у иностранство регулисано Законом о архивској дјелатности.

То су потврдили и у Архиву, наводећи да се "јавна архивска грађа може привремено изнијети у иностранство на основу одобрења Архива РС, док јавна архивска грађа од изузетног значаја може да се привремено изнесе у иностранство уз сагласност министра просвјете и културе, а на приједлог Архива, те да се прије изношења из земље, јавна архивска грађа обавезно заштитно снима".

Акредитације

Дигитализацијом и микрофилмовањем бави се и предузеће "Сектор АДС" из Бањалуке, гдје су казали да свако предузеће мора да акредитује своје услуге и опрему код Архива РС.

- Без акредитација ниједно предузеће не може да ради са јавном документарном и архивском грађом - казали су у тој фирми и додали да посједују акредитације за пет услуга.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.