Ведран Голијанин за „Глас“: Пост не може опрати онога ко суди људима

Пост и празници нису вријеме пуких одрицања, богатих трпеза и испуњавања обичаја, већ прилика да успоримо, окренемо се Богу и једни другима, очистимо срце од лоших мисли, а дом испунимо љубављу, слогом и радошћу заједништва.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" професор Богословског факултета у Фочи Ведран Голијанин и додао да суштина поста није у пуком поштовању правила и забрана, већ у духовном очишћењу и изградњи љубавног односа с Богом. Он је указао на то да ни најстроже уздржавање од хране не вриједи много ако истовремено осуђујемо друге, ширимо трачеве и заборављамо на љубав према ближњима, нагласивши да православна духовност треба да буде усмјерена на људско срце, а не на желудац.

- Лако је бити религиозан, али хришћанство је нешто много више од религије. Христос тражи да не судимо другима, да волимо друге као сами себе и да не чинимо другима оно што не бисмо жељели да они чине нама - истакао је Голијанин.

Он је подсјетио да крсна слава у вријеме поста треба да буде посна те да њен смисао није у раскошној трпези и показивању имовинског статуса, већ у породичном окупљању, молитви и сјећању на светитеља заштитника. Према његовим ријечима, предстојећи празници треба да буду испуњени љубављу, слогом и бригом за друге, јер је најважније да једни друге чувамо, помажемо и посматрамо као непроцјењиво Божије благо.

ГЛАС: У сусрет смо великом божићном посту којим се припремамо за најрадоснији хришћански празник. Како данашњем човјеку, убрзаном и растрзаном свакодневицом, приближити суштину овог периода, а да то не доживи као терет, већ као радост духовног тиховања?

ГОЛИЈАНИН: Када између двоје људи постоји љубав, ништа им није тешко чинити у име те љубави. Однос љубави је оно што и Бог очекује од нас, а не пуко поштовање правила и забрана зарад скупљања поена на небу. Пост као правило не постоји због тога што је Богу неопходан наш пост. Сасвим супротно, пост је установљен због нас.

Често чујемо о чисто медицинским бенефитима поста, што црква не спори. За њу је најважнији духовни бенефит, а то је да се постом чистимо од гријеха, од свих оних духовних и тјелесних страсти које извиру из прекомјерног уживања у овоземаљским добрима.

Истовремено, наша очишћена душа постаје ближа Богу и отворенија за њега. Тако долазимо до оног најбитнијег, односно када се отворимо за Бога могуће нам је и да га боље упознамо. Упознајући Бога, видимо да је он чиста Љубав. За ту безграничну Љубав, ништа, па ни пост, не може бити тешко.

ГЛАС: Често се каже да "гријех не улази на уста, него из уста излази". Колико смо данас, као друштво, склони томе да се стриктно држимо посне трпезе и правила из кувара, док истовремено заборављамо на пост од лоших мисли, трачева и сујете? Шта је заправо већи гријех?

ГОЛИЈАНИН: И у томе се назире проблем схватања поста као религиозног поштовања правила умјесто љубавног односа с Богом. Лако је бити религиозан. Али хришћанство је нешто много више од религије. Христос тражи да не судимо другима, да волимо друге као сами себе, да не чинимо другима оно што не бисмо да други чине нама.

Трачање, односно суђење другима, облик је агресије, непријатељства па тако и директно кршење не само једне Христове заповијести, већ цијеле његове науке. То је прождирање живих људи. А прождирати људе није у духу поста, као ни у духу хришћанства. Ни цјеложивотни пост на води не може опрати онога ко се усуђује да суди људима. Није лако бити хришћанин.

ГЛАС: Када говоримо о самом празничном јеловнику, у народу постоје разне недоумице. Како црква гледа на данашње модерне гастрономске сурогате, попут биљних сирева, посних верзија слаткиша па чак и "посног сушија, да ли је то у духу уздржања или ипак мала вјерничка "пречица"?

ГОЛИЈАНИН: Православна црква никада није имала инквизицију. Уколико би она себе свела на ниво претресања вјерничких трпеза, сама би поништила Божији дар слободе. Неко може постити читав пост на води и с демонском мржњом осуђивати оне који не посте на води. Неко може јести биљни сир, а изгарати од христолике жеље да помогне удовици, сирочету, болеснику, итд.

Православна духовност фокусирана је на људско срце, не на људски желудац. Све је у реду док не постане опсесија која засјени Бога у нашим срцима.

ГЛАС: Иза нас су прве јесење славе, а зимске тек долазе. Сваке године свједочимо расправама о томе да ли посна слава која пада у сриједу или петак смије да буде мрсна због "реда ради" или гостију. Постоји ли ту икакав компромис или је ствар потпуно јасна, шта је прави гријех према светитељу заштитнику?

ГОЛИЈАНИН: Свака крсна слава која пада у вријеме поста, било да је ријеч о вишедневним посним периодима или једнодневним какви су сриједа и петак, треба да буде посна. Ако неко сматра да је црква престрога због тога што тврди да прасетина није прикладна за Никољдан, вјероватно не разумије суштину своје вјере, али ни суштину крсне славе.

Сваки компромис у том смислу није компромис са Богом ни Светитељем, већ са сопственом огреховљеношћу. Укратко, мрсна славска трпеза у вријеме поста поништава сам обичај славе.

ГЛАС: Свједоци смо да су наше крсне славе посљедњих деценија из тихих породичних домова често пресељене у ресторане и свечане салоне, уз музику и бројне госте. Гдје престаје хришћански смисао славског колача, жита и свијеће, а почиње оно што бисмо могли назвати празничном естрадизацијом?

ГОЛИЈАНИН: Крсна слава је породично обиљежавање празника оног светитеља који је, наравно, породични патрон. Самим тим, она се логично прославља у породичном дому.

Тако налажу стари добри српски обичаји. Нормално је провеселити се, чак и за крсну славу, оно што није нормално јесте претварање вјерских прослава у гријеховне пирове, пијанчења и преједања. Некада су Срби имали обичај да дио славске трпезе одвоје за сиромашне.

Можда би требало да више размишљамо о обнови тог обичаја, умјесто да богатим избором хране и пића шаљемо сигнале о социјалном статусу.

ГЛАС: У народу постоји и мноштво обичаја који често границе са сујевјерјем , од тога шта се ваља или не ваља радити на одређени празник, до тога ко први смије да уђе у кућу. Како да вјерници направе јасну разлику између здраве црквене традиције и обичног "бапског сујевјерја"?

ГОЛИЈАНИН: Постоји прост начин да се то сазна. Данас свако насеље има свог парохијског свештеника. Свако ко има недоумицу може да разговара са својим свештеником и да сазна зашто бадњак јесте дио нашег светог српског предања, док је писање "амин" на друштвеним мрежама испод фотографије Острога сујевјерје.

Свештеници су ипак завршили изузетно тешке школе да би били то што јесу. Због тога им треба приступити као зналцима духовне науке који заиста могу помоћи умјесто да се ослањамо на сопствена просуђивања о темама за које нисмо школовани стручњаци.

ГЛАС: Празници су вријеме даривања, али и вријеме када су породице на окупу. Који је најљепши начин да дјецу и младе уведемо у ове празничне дане, а да им прва асоцијација на Божић и славу не буду само поклони и богата трпеза, већ истинска породична љубав и заједништво?

ГОЛИЈАНИН: Вјеронаука је данас директан начин комуникације цркве са дјецом и младима. Нажалост, знатан дио наше старије популације није имао вјеронауку и због тога не зна како да представи суштину празника, већ само његову форму.

Мислим да смо данас више у ситуацији да млади старијима објашњавају шта значи овај или онај празник, а не обрнуто. Колико видим, проблем незнања о смислу празника више не извире из недостатка информација, већ из незаинтересованости, а то је посебна тема.

ГЛАС: За крај, како бисте у неколико ријечи описали идеалну празничну атмосферу у једном православном дому? Која је Ваша главна порука нашим читаоцима, како да на прави начин дочекамо и прославимо предстојеће празнике?

ГОЛИЈАНИН: То би, укратко, морала да буде атмосфера љубави, слоге и сјећања на наш светосавски идентитет. Празници су вријеме радовања па тако и у предстојећем периоду треба да будемо радосни због тога што је Творац универзума постао човјек и родио се као један од нас.

Сваки од нас, колико год изгледао небитан, за Творца је непроцјењиво благо. Сходно томе, морамо да једни друге гледамо као, ријечима Преподобног Јустина, "мале богове у блату". Волимо једни друге, чувајмо једни друге, помажимо једни другима, јер тако Бог жели од почетка.

Биографија

Ведран Голијанин рођен је 1987. године у Сарајеву. Дипломирао је теологију на Православном богословском факултету "Свети Василије Острошки" Универзитета у Источном Сарајеву 2010. године, а мастер студије завршио 2013. године. Докторирао је 2020. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, гдје је одбранио дисертацију о теологији инкултурације. На факултету у Источном Сарајеву изабран је у звање вишег асистента 2016, а доцента 2021. године. Од 2023. ангажован је и на Катедри за кинески и енглески језик и књижевност Филозофског факултета УИС. Аутор је више књига и научних радова из области хришћанске мисиологије, далекоисточне филозофије, религије и духовности.

Православни календар

Календар Српске православне цркве прописује четири велика вишедневна поста у току године, поред којих се обавезно пости и готово свака сриједа и петак. Најближи предстојећи је божићни пост, који почиње 28. новембра и траје до Бадњег дана, 6. јануара наредне године. Током црквене године, вјерни народ се кроз духовни и тјелесни подвиг припрема и за васкршњи, петровски и госпојински пост, чистећи срце и душу за велике хришћанске празнике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.