Малешевић: Реорганизацијом Заводу за образовање одраслих до побољшања квалитета у образовању

Бањалука - Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић истиче да је неопходна реорганизација Републичког педагошког завода и Завода за образовање одраслих Српске, с циљем побољшања квалитета у образовању на свим нивоима образовног система и унапређења рада ових установа.

"Предшколско, основно и средње образовање у Републици Српској суочава се са све сложенијим захтјевима, који су резултат промјена у друштву изазваних употребом нових знања и примјеном нових технологија, као и све већом потражњом за квалификованом радном снагом која би требало да буде оспособљена за сложеније потребе тржишта рада. Ради тога неоподна је реорганизација наших завода", рекао је Малешевић у интервјуу Срни.

Он подсјећа да, усвајањем Стратегије за развој образовања Републике Српске од 2016. до 2021. године и Акционог плана, Министарство просвјете и културе, са својим управним организационим јединицама, има обавезу реализације стратешког циља - реорганизацијом до унапређивања квалитета рада Републичког педагошког завода.

"Такође, потписивањем Писма намјере о успостављању сарадње Министарства просвјете и културе и Републичке агенције за мала и средња предузећа створени су услови, а на основу Акционог плана о реорганизацији Завода за образовање одраслих, да се приступи предвиђеним активностима", додао је Малешевић.

Према његовом мишљењу, да би био осигуран квалитет у образовању, потребна је континуирана сарадња Републичког педагошког завода и високошколских установа за образовање васпитно-образовних радника, прије свега у проналажењу најбољих рјешења између теорије и праксе, побољшању и развоју образовних индикатора и стандарда, промоцији добре праксе и евалуације помоћу истраживања у образовању.

Министар просвјете и културе наводи да би процес промјена у Републичком педагошком заводу и Заводу за образовање одраслих Републике Српске ишао у правцу реорганизације постојећих структура и преобликовања основних организацијских јединица, који би били правно регулисани.

Имајући у виду значај средњег стручног образовања, каже Малешевић, за привредни развој Републике Српске и институционално уређење овог вида образовања у окружењу, потребно је да Завод за образовање одраслих буде преименован у Центар за стручно образовање и цјеложивотно учење, да би били створени услови за шири аспект дјеловања из домена стручног образовања или усавршавања.

"Овоме иде у прилог и чињеница да се највећи дио питања за приступање БиХ у чланство ЕУ односи на средње стручно образовање, образовање одраслих и цјеложивотно учење, што потврђује чињеницу о значају средњег стручног образовања и образовања одраслих за укупан привредни развој Републике Српске. Кључну улогу у овоме има квалитетно средње стручно образовање, као ресурс за привредни и друштвени развој Републике Српске", наглашава Малешевић.

Он сматра да је од изузетне важности да буду створени услови и могућности да се и у Републици Српској уреде управне организације Министарства просвјете задужене за образовање, на начин како је то урађено у окружењу, чиме би били створени услови за унапређивање квалитета у образовању.

"Процес промјена у Републичком педагошком заводу и Заводу за образовање одраслих Републике Српске би ишао у правцу реорганизације постојећих структура и преобликовања основних организацијских јединица. У раду тима који сам именовао су представници Министарства просвјете и културе, Републичког педагошког завода, Завода за образовање одраслих и високошколских установа", рекао је Малешевић.

Говорећи о пресуди Основног суда у Котор Варошу да у школи у Врбањцима није било спрјечавања запошљавања бошњачког кадра, угрожавања равноправности и права у области образовања, Малешевић је оцијенио да је то потврда да Министарство просјвете и културе Репблике Српске доноси добре одлуке.

"Радимо у складу са Законом о основном васпитању и образовању и у интересу наше дјеце, а према свим међународним конвенцијама поштујемо веома високе стандарде. Ово је још једна потврда одлуке Устаног суда БиХ, који је утврдио да Закон о основном васпитању образовању, потпуно има једнак приступ за сву дјецу и који није дискриминаторски, ни по једном основу", додао је Малешевић.

Он је подсјетио да, за разлику од бошњачке дјеце у Републици Српској, дјеца српске националности у Федерацији БиХ /ФБиХ/ се суочавају са озбиљним проблемима у образовним систему.

"На простору Херцеговачко-неретванског, Тузланског и Сарајевског кантона, осим једне школе, српска дјеца не могу изучавати групу националних предмета. Зар ово није класична дискрминација и угрожавање основних права?", упитао је Малешевић.

Коментаришући тезе и наводе, које поједини федерални медији пласирају, да се прије потписивања Дејтонског мировног споразума у БиХ и у бившој Југославији спомињао "босански језик", Малешевић је рекао да то није тачно, осим у случају Бењамина Калаја који је хтио да уништи Србе и српски језик.

"Да ли неко мисли да Срби у данашњем веремену могу прихватити Калајеву језичку политику чији су разлози били и увод у Први свјетски рат. Друго, мимо 'босанског суда' нека неко каже у ком међународном документу има право на свој језик народ који именом иде против другог конститутивног народа дате земље", категоричан је Малешевић.

Он је напоменуо да је познато да су од стандардизације језика 1814. године постојала само два назива, и то српски језик, те од 1954. године преименован у српскохрватски-хрватскосрпски.

"Питам гдје то у правним документима пише да се научно и национално питање може рјешавати на основу изјава грађана различитих националности? У чињеницама које се тичу националних идентитетских питања свакодневна пракса не може ништити науку и њене критеријуме, а то значи да је језик француског народа француски, језик енглеског народа енглески, а српског народа српски...", закључио је Малешевић у интервјуу Срни.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.