Мале општине не штеде на пронаталитeтним мјерама: Родитељима посао, бебама и до 10.000 КМ

БАЊАЛУКА - Док демографска слика у Републици Српској из године у годину постаје све неповољнија, мале општине пронаталитетним мјерама покушавају да се изборе за пуки опстанак.

Суочене са одласком младих и све мањим бројем беба, поједине локалне заједнице нуде родитељима сигурна радна мјеста, а за новорођенчад издвајају и до 10.000 марака, настојећи да зауставе негативне демографске трендове.

Гдје се рађа највише, а гдје готово нико

Упркос подстицајима, наталитет je и даље низак, па се у неким општинама број беба може избројати готово на прсте једне руке. Према подацима Фонда за дјечију заштиту РС, током прошле године поднесен је 7.951 захтјев за остваривање права на помоћ за опрему новорођенчета. Из Фонда напомињу да ови подаци још нису коначни, јер је рок за подношење захтјева годину дана од рођења дјетета, те очекују да ће број захтјева за малишане рођене током 2025. години достићи ниво из претходних година. Подсјећања ради,  у 2024. години поднесено је укупно 8.320 захтјева.

Највећи број захтјева и даље долази из највећих градова. Тако је лани у Бањалуци поднесено 1.695 захтјева, слиједе Бијељина, Приједор, Добој, Градишка и Лакташи. С друге стране, у појединим малим општинама број захтјева је симболичан, у Берковићима је забиљежено свега седам, а међу општинама са најмањим бројем захтјева су и Трново, Ново Горажде, Петровац, Купрес, Крупа на Уни и Источни Мостар.

Велики значај сваког рођења

Начелник општине Крупа на Уни Гојко Кличковић истиче да, иако бројке нису велике, за ову локалну заједницу оне имају огроман значај.

- Срећни смо што је прошле године рођено седам беба и склопљено 11 бракова. Претходних година имали смо двоје или троје новорођених и тек неколико бракова. Ово нам даје вјетар у леђа да покренемо додатне активности како бисмо вратили младе људе који су отишли на запад - казао је Кличковић. Он наглашава да је већ пријављено око 15 повратника, међу којима има и ожењених, чије су супруге у другом стању.

- Одлучили смо да ове године за свако новорођено дијете, без обзира на редослијед рођења, исплатимо 1.000 КМ, те да једног од родитеља, у складу са могућностима, запослимо на сигурно радно мјесто. Породице ћемо помагати и кроз једнократне новчане помоћи и додјелу грађевинског материјала - истакао је Кличковић.

Према његовим ријечима, Крупа на Уни данас има око 1.280 становника и 670 активних домаћинстава, а један је од већих произвођача млијека у приједорској регији. Посебно значајним сматра најављени повратак породица са двоје и троје дјеце, што је важно и за опстанак основне школе.

Начелник општине Трново Мирослав Бјелица каже да је демографска ситуација изузетно тешка, али да локална заједница улаже значајне напоре.

- Од ове године за прво рођено дијете издвајамо 4.000 КМ, за друго 6.000, а за треће 10.000 КМ. Имамо и бесплатан вртић, превоз за средњошколце и друге мјере. Мислим да смо јединствен примјер по висини једнократне новчане помоћи - казао је Бјелица.

Прошле године у Трнову је рођено шест беба, а тренутно општина има око 2.000 становника. Бјелица подсјећа да је након рата дошло до масовног исељавања, али да у посљедњих неколико година нема одлива становништва, већ чак и досељавања.

- Купили смо стамбене објекте за двије вишечлане породице са петоро и више дјеце, које су се доселиле. Захваљујући томе, у школу нам је дошло око 15 нових ђака - навео је Бјелица.

Берковићи уводе бесплатан вртић и уџбенике

Начелник општине Берковићи Бојан Самарџић изјавио је да сва дјеца у овој општини од ове године имају обезбијеђен бесплатан боравак у вртићу. Самарџић је рекао да ће од школске 2026/2027. године сви ученици имати бесплатне уџбенике. Према његовим ријечима, буџет општине за 2026. годину износи нешто више од четири милиона КМ и усмјерен је на снажну подршку становништву, демографске мјере и подстицање привредног развоја.

- Општина ће увести и стипендије за ученике подручних одјељења Основне школе "Његош" из Берковића, које ће мјесечно износити 100 КМ за Подручно одјељење Блаца и 200 КМ за Подручно одјељење Дабрица - рекао је Самарџић. Jедна од нових мјера jе и накнада од 500 КМ за склапање брака, док су у буџету задржане накнаде од 1.000 КМ за новорођенчад, те стипендије студентима и средњошколцима.

Демограф Александар Чавић упозорава да Српска већ дуги низ година биљежи пад наталитета, уз благи раст морталитета, што резултира све већим негативним природним прираштајем.

- То не би било толико трагично да постоје озбиљни и стратешки напори да се тај тренд преокрене, али их нема. Сваке године губици по основу природног прираштаја су све већи - казао је Чавић.

Он додаје да миграције додатно погоршавају ситуацију, јер земљу напуштају управо млади и средовјечни људи, репродуктивни потенцијал друштва.

- Некада се рађало и по 14.000 дјеце годишње, а данас се рађа око 9.000, па и мање. Сваке године нове генерације су малобројније, пирамида становништва се сужава при дну, а питање више није само бројки, већ одрживости читавог система - истакао је Чавић.

ИСТОЧНИ ДВАР

Посебно забрињава податак да током 2024. и 2025. године није запримљен ниједан захтјев за остваривање права на помоћ за опрему новорођенчета у Источном Дрвару.

У овој општини, са око 200 становника, према ранијим изјавама, посљедњи упис новорођенчета у матичну књигу рођених забиљежен је још 2000. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.