КУДМ "Босиљак" - Кораци и пјесме који живот значе

ДЕРВЕНТА - Боже, кад вратим филм на дане када смо почињали. Прије три деценије. Ех, то су била и тешка и лијепа времена која су изњедрила дивне, културне и образоване људе. Данас, када гледам ту моју дјечицу, видим да су на правом путу и да нису заборавила свој "Босиљак" који је створен да траје. И трајаће.

Тим ријечима је своју исповијест за "Глас Српске" започела Дервенћанка Стана Наградић, која је те 1995. повела једно мало коло које је с годинама, корак по корак, прерасло у Културно-умјетничко друштво младих (КУДМ) "Босиљак", у "аматере са професионалним приступом" чије су витрине препуне трофеја и на чијим зидовима понестаје простора за плакете и захвалнице, које су им, с правом, додијељене због залагања за очување традиције.

- Имали смо много група, али и момената када смо морали да вршимо селекције, јер је долазило на стотине, стотине дјеце, а ми тада нисмо имали довољно кадра да ради са њима. И данас ми је жао због тога, али - застаде на тренутак, па се врати у дане када је са супругом Томом постављала своје прве кореографије. За многе и темеље живота.

- Тражила се дисциплина, одговорност, поштовање. То се и примјењивало и то је нешто што ће, вјерујем свако од нас вјечно носити у срцу. Није то само бити на проби и одиграти. Не. То је много, много више од тога. То је живот који у себи има много тога што треба градити и усавршавати - поручила је Наградићева.

Прва већа потврда да се на сцени појавило друштво створено да траје стигла је 2000. године на Европској смотри дијаспоре у Линцу, гдје су проглашени за најбољи ансамбл Европе. И од тада до данас "босиљковићи" раде оно што најбоље знају - побјеђују, усавршавају себе и игру. Опстају.

А да су створени да трају записано је и у његовом називу.

- Када је требало да дамо име друштву, много смо размишљали шта и како. Мој супруг и ја - застаде на тренутак, насмија се више онако за себе и настави.

 - Било је ломљаве. И кажем: "Знате шта, треба нешто што је вјечно. Шта је то што је присутно кроз цијели живот? То је биљка босиљак. Крштење, славе, вјенчања, смрт. Читав живот је проткан босиљком". Када сам то предложила својима, објеручке су прихватили. Тако је настао "Босиљак" - прича с поносом. За првих 30 година стигли су свуда. Заиграли и запјевали готово на свим меридијанима и бројна друштва угостили у свом граду на обалама Укрине.

- Имали смо пуно дивних путовања, наступа, концерата, изложби и свега што треба да организује културно-умјетничко друштво и у чему треба да учествује. Европу смо, што би народ рекао, прегазили сву. Многе државе и по неколико пута. Крочили смо и на америчко тло, на азијски континент, учествовали на престижном фестивалу на којем мало ко из Европе може да буде. То су Хонгконг и Макао. То је чудо од фестивала. Тада је учествовало 18 држава са свих континената. Норвешка и ми смо били једини из Европе, али сваки фестивал је један испит. Када га положимо, степеницу смо више. И тако смо себе изнова и изнова усавршавали -истакла је она.

Традиционални и надалеко познати фестивал "Босиљковање" је у календару ЦИОФФ-а, међународне организације фолклора и умјетности при УНЕСКО-у.

- Најтеже је стално трајати. Многа друштва иду, скачу, скачу и хоп. Падоше и разбише се, што би рекли, као тикве и нигдје их више нема. Суштина и јесте у томе да се траје. Е, то и јесте прави успјех, а то уопште није лако. Потребно је милион кончића везати у један чвор да никада не пуца. Мораш да се носиш са свим што удара и у потиљак и у чело да би ишао напријед - каже Наградићева.

За прве три деценије постојања створили су 24 кореографије.

- Никада нисмо жудили да их имамо на број. Хтјели смо да буду квалитетне. Није лако направити једну кореографију. Да сваки украс, од узвика, погледа, рамена буде на свом мјесту. Свака кореографија има своју вриједност, носи нешто из живота свих нас, а поготово из подручја одакле игра долази. Некад, када смо почињали, је било: "Ма нећемо ми играти уз шаргију и виолину, то је сељачко". И наравно временом дјеца се граде. Њихова свијест о свему се гради. Ми смо пуно радили на томе да схвате шта је народно стваралаштво, обичаји. Учили смо дјецу да воле своје. И воле. Мислим да тако и треба да се посматра рад у друштву - играј све, али број један треба да буде твоје. Оно одакле си. Твој идентитет, инструмент, ношња - истакла је Наградићева.

Говорећи о важној седмици за "босиљковиће" у којој ће с осмијехом и уздигнуте главе прославити 30 година постојања, издваја да је најзначајније то што су се окупили они који су од првог дана били уз КУДМ "Босиљак".

- То ми је, овог момента, највећа вриједност. Ту су одмах и наши чланови који тренутно дјелују. Боре се. Поновићу - важно је опстати. Дај Боже да "Босиљак" живи. Прошле су, ево, три деценије, да живи још три па још три и тако даље - поручила је на крају Наградићева, која је са својим Томом, који их је, нажалост, љетос заувијек напустио, успјела да изгради КУД у који су данас загледана многа друштва и у којем, с руком у руци, један до другог, не стоје само пуки играчи, већ пријатељи у добру и у злу.

СВЕЧАНОСТИ

Интер-фолк-фест "Босиљковање" званично ће бити отворен у четвртак и то културно-забавним програмом у центру града. Истог дана требало би да буде одржана свечана академија посвећена тридесетогодишњем раду КУДМ "Босиљак", а традиционални годишњи концерт, на којем ће се представити уз друштва из Српске и ансамбли из Хрватске, Словеније и Србије, заказан је за 12. октобар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.